Cene struje u SEE skočile 31. avgusta, ali Srbija ostaje u velikom diskontu

Spot cene električne energije na dan unapred u jugoistočnoj Evropi (SEE) naglo su se oporavile u ponedeljak, 31. avgusta, nakon izlaska tržišta iz vikend režima. Rast je bio najvidljiviji u vršnim satima, dok je istovremeno smanjena dostupnost uvoza iz ključnih evropskih tržišta proširila razlike među regionalnim cenama.

Širi regionalni skok, ali uzak raspon oko 171–175 €/MWh

U većem delu međusobno povezanog tržišta istočne i centralne SEE formiran je relativno uzak cenovni raspon od oko 171 do 175 €/MWh. Mađarska (HUPX) je za dan unapred u baznom opterećenju porasla za 46 €/MWh u odnosu na nedelju, na 173,41 €/MWh. Rumunija je zabeležila rast od 50,1 €/MWh na 174,90 €/MWh, dok su Slovenija završila na 173,61 €/MWh. Albanija je bila na 173,42 €/MWh, Hrvatska na 172,28 €/MWh, a Bugarska i Grčka su obe dostigle 171,24 €/MWh.

Srbija ostaje izdvojena: diskont od oko 41 €/MWh

Glavni izuzetak bila je Srbija. SEEPEX je porastao za 35 €/MWh na dnevnom nivou, ali je cena ostala na samo 132,21 €/MWh. Time je Srbija zadržala izražen diskont od 41,20 €/MWh u odnosu na Mađarsku. Crna Gora je takođe bila ispod regionalnog jezgra sa 162,69 €/MWh (10,72 €/MWh ispod HUPX-a), dok je Severna Makedonija završila na 152,58 €/MWh uz diskont od 20,84 €/MWh.

Kretanje cena stoga nije predstavljalo ravnomerno zatezanje tržišta širom regiona. Pre svega se radilo o ponovnom uspostavljanju strukture radnog dana u vršnim satima nakon izuzetno niskih nedeljnih dnevnih cena.

Zašto su vršni sati presudni: profil cena posle vikenda

Na HUPX-u je ponedeljni vršni blok imao prosečnu cenu od 145,2 €/MWh naspram svega 60,8 €/MWh u nedelju—rast veći od 84 €/MWh. Cene van vršnih sati promenile su se znatno manje: sa 194,1 €/MWh porasle su na 201,6 €/MWh. Mađarski satni minimum skočio je sa -1,4 €/MWh u nedelju na 84,4 €/MWh u ponedeljak, dok je ponedeljni maksimum dostigao 254,3 €/MWh u 19. satu.

Ovakav profil ukazuje da nestanak ekstremnog vikend diskonta tokom dnevnih sati nije bio jedini faktor—ključni pokretač višeg baznog obračuna bio je povratak potrošnje radne nedelje i jače vrednovanje dnevne i večernje proizvodnje. U pozadini toga stoje visoka solarna proizvodnja i niska nedeljna tražnja koje su prethodno pritisnule cene tokom vršnih perioda.

Srbija: premisa se vraća kroz vrhove i širok satni raspon

Isti obrazac bio je posebno izražen u Srbiji: SEEPEX vršna cena skočila je sa svega 44,9 €/MWh u nedelju na 123,3 €/MWh u ponedeljak. Istovremeno su cene van vršnih sati pale sa 149,5 €/MWh na 141,1 €/MWh. Bazna srpska cena porasla je zbog toga na oko 132,2 €/MWh sa približno 97,2 €/MWh—iako je i dalje ostala u diskontu prema susednim tržištima.

Satni raspon u Srbiji ostao je izuzetno širok: od oko 50 do čak oko 233,2 €/MWh. Za kratkoročne trgovce to znači da rast srpske bazne cene od oko 35 €/MWh ne predstavlja jednostavno povećanje “duž cele krive”, već pre ponovno formiranje cena kroz vršne sate—struktura koja može pogodovati skladištima energije i fleksibilnoj/dispečabilnoj proizvodnji koja prebacuje količine ka večernjem porastu tražnje.

Smanjena potrošnja regiona nije sprečila pad neto izvoza: manje uvoza iz jezgra

Dodatno objašnjenje za jači skok glavnih SEE tržišta daje kretanje prekograničnih tokova. Kombinovana potrošnja Mađarske i SEE regiona procenjena je na ukupno 30.866 MW—oko 495 MW manje nego prethodnog dana. Regionalna proizvodnja pritom je porasla na približno 28.281 MW sa oko 27.515 MW.

Zbog tog odnosa neto uvoz naglo se smanjio na oko 2.585 MW sa približno 3.846 MW. Posebno snažno smanjen bio je uvoz iz “jezgra” Austrija–Slovačka ka Mađarskoj i Sloveniji: na oko 2.947 MW sa oko 4.407 MW (smanjenje za oko 1.460 MW). Cenovni signal tako ukazuje da se granična vrednost raspoložive prekogranične ponude povećala čak i dok regionu ukupno nije bilo potrebno toliko dodatnog inostranog volumena.

Nemačka kao referenca: mali pritisak prema jugu ipak postoji

Naročito se to vidi kroz odnos prema Nemačkoj: nemačka bazna cena za dan unapred završila je na svega oko €111,85/MWh—ostavljajući Mađarsku sa premijom od oko €61,56/MWh (oko €9,7/MWh više nego prethodnog dana). Austrija je dostigla oko €177,99/MWh; italijanski reper bio je oko €197,31/MWh.

Rezultat pokazuje koliko “jeftina” nemačka električna energija može da izvrši ograničen pritisak dalje ka jugoistoku—ali razlika između Nemačke i Mađarske sada ima veći značaj za formiranje regionalnih cena nego razlika između Mađarske i Grčke (koja iznosi svega oko €2,18/MWh).

U praktičnom smislu trgovanja tokom ponedeljka tržište se gotovo konvergiralo od Mađarske preko Rumunije do Bugarske/Grčke/Slovenije/Hrvatske i Albanije; istovremeno ono ostaje snažno odvojeno od Nemačke s jedne strane i Srbije (i dela zapadnog Balkana) s druge.

Srbija kao zasebna cenovna zona uprkos neto importu

Diskont Srbije prema regionu posebno se ističe jer zemlja ostaje neto uvoznik—ne tržište sa velikim viškom proizvodnje koje bi samo po sebi moglo da objasni niže cene. Prosečna srpska potrošnja prognozirana je na oko €3.574 MW naspram proizvodnje od približno €3.089 MW (izvor navodi te vrednosti kao MW), što rezultira neto importom od oko €485 MW.

Srbija prosečno uvozi iz Mađarske (oko €174 MW), Rumunije (oko €160 MW) i Bugarske (oko €276 MW), kao i iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine; izvozi ka Crnoj Gori (oko €160 MW planirano) i Severnoj Makedoniji (oko €50 MW planirano). Postojanje diskonta Srbije od oko €41/MW h uprkos neto importnoj poziciji sugeriše da se razlika ne može objasniti samo domaćim viškom ponude.

Umesto toga navodi se kombinacija lokalne ponude uz raspoložive prekogranične kapacitete te bilateralno raspoređivanje tokova i ograničenja prenosa koja održavaju SEEPEX kao zasebnu cenovnu zonu za Srbiju.

Crna Gora kao tranzitni koridor prema Italiji

Crna Gora pokazala je još jednu karakterističnu prekograničnu strukturu: njena bilansna pozicija ostaje zavisna od uvoza (potrošnja oko €485 MW naspram proizvodnje oko €342 MW), ali zemlja istovremeno planira približno €569 MW ka Italiji—praktično funkcionišući kao koridor za tranzit električne energije između zapadnog Balkana i skupljeg italijanskog tržišta.

Sa Italijom blizu €197/MW h i Crnom Gorom kod €162 ,69/MW h , ovaj zapadni tok ostaje važan faktor koji utiče na balkanske tokove električne energije.

Rumunija “zateže”, Bugarska izvozi: konvergencija cenâ bez stvaranja nove zone

Rumunska cena od oko €174 ,90/MW h odgovara relativno zategnutom domaćem bilansu: potrošnja procenjena na približno €4 .552 MW naspram proizvodnje od približno €3 .639 MW ostavila je neto import od oko €913 MW . Rumunija snažno uvozi iz Bugarske i Mađarske dok snabdeva Srbiju.

Bugarska se nalazi s druge strane bilansa: proizvodnja dostiže približno €4 .935 MW naspram potrošnje od približno €3 .848 MW , što rezultira prosečnim izvozom od oko €1 .087 MW . Komercijalni tokovi uključivali su otprilike €600 MW ka Rumuniji i około €276 MW ka Srbiji.

Zbog toga bugarske , rumunske i grčke cene ipak konvergiraju oko raspona od približno €171–175/MW h : bugarski višak apsorbovala su susedna mreža umesto da formira zasebnu zonu nižih cena.

Forward kriva potvrđuje da će mađarska premija popustiti postepeno

Kratkoročni derivati nastavili su da vrednuju značajnu mađarsku premiju prema Nemačkoj . Za naredne sedmice mađarski ugovori bili su navedeni kao: za “36 . nedelju” po cenu oko €160/MW h , za “37 . nedelju” oko €161/MW h , a septembar oko €165/MW h . Odgovarajući HU-DE spread bio bi približno €40 ,50/MW h za “36 . nedelju”, dok bi pao na približno €27/MW h za “37 . nedelju” i septembar . CEGH gas naveden je indikativno pri حوالي€68 ,36 /MW h , a EUA emisijske jedinice pri حوالي€82 ,73/t.

Forward struktura stoga sugeriše očekivanje da će ekstremna spot premija Mađarske prema Nemačkoj (navedeno kao about€61 ,56 /MW h ) biti ublažena , ali ne nužno potpuno nestati.

Letoški obrazac ostaje: solar pritisne satove pre nego što večernji rast tražnje podigne premije

Ponedeljno trgovanje potvrđuje poznat obrazac kasnog leta u SEE regionu: jaka solarna proizvodnja može oboriti cene tokom pojedinih sati , ali ograničenja prenosa zajedno s brzim rastom tražnje predveče brzo stvaraju premije nestašice nakon pada proizvodnje iz obnovljivih izvora.

Naglo povećanje ponedeljnih vršnih cena uz trajne razlike između Srbije–Mađarske i Nemačke–Mađarske ukazuje da sve veći deo kratkoročne trgovačke vrednosti zavisi upravo od prekograničnih kapaciteta—više nego od ukupne regionalne potražnje—odnosno gde se nalazi “usko grlo” između zona snabdevanja.