Gasna proizvodnja u Jugoistočnoj Evropi pada, ali TTF i dalje gura cenu struje naviše

Jugoistočna Evropa je u 34. nedelji koristila znatno manje proizvodnje iz gasnih elektrana nego u 30. nedelji, ali region nije izašao iz zone rizika koju nameće cena prirodnog gasa. Ta kombinacija — niži obim gasne proizvodnje uz istovremenu visoku osetljivost cena električne energije na TTF — pokazuje kako se formiranje veleprodajnih cena često ne meri prosečnim troškom ukupne proizvodnje, već troškom jedinice koja određuje ravnotežu ponude i potražnje.

Pad gasne proizvodnje, ali slabija zaštita od cene goriva

Proizvodnja električne energije iz gasnih elektrana na posmatranim tržištima Jugoistočne Evrope smanjena je sa 3.901,11 GWh na 2.718,16 GWh, što predstavlja pad od 30,32%. Istovremeno, ukupna termoelektrična proizvodnja pala je za 13,07% sa 7.294,50 GWh na 6.341,11 GWh.

Za razliku od toga, proizvodnja iz termoelektrana na ugalj i lignit porasla je za 6,76%, pa se promena u energetskom miksu nije svodila isključivo na zamenu gasa drugim gorivom bez posledica po cenu.

TTF raste uprkos manjoj upotrebi gasa

Dok je obim gasne proizvodnje opadao, evropske cene prirodnog gasa kretale su se u suprotnom smeru. Fjučersi na referentni TTF prosečno su iznosili 63,99 evra/MWh u periodu od 17. do 21. avgusta — rast od 4,4% u odnosu na 30. nedelju. Cena ugovora porasla je sa 61,76 evra/MWh u ponedeljak na 65,87 evra/MWh u petak i dostigla najviši nivo od januara 2023. godine prema seriji podataka iz izveštaja.

Zašto manja potrošnja gasa ne znači i niži uticaj na struju

Ključ leži u tome kako se veleprodajne cene električne energije često formiraju: one se vezuju za trošak granične proizvodne jedinice potrebne da bi se uspostavila ravnoteža između ponude i potražnje, a ne za prosečan trošak celokupne proizvodnje.

Zbog toga tržište može koristiti manje gasnih elektrana ukupno — ali ostati snažno izloženo cenama gasa kroz troškove onih gasnih kapaciteta koji su i dalje potrebni kada ponuda postane ograničena ili kada sistem mora da se balansira.

Večernji sati pojačavaju ulogu fleksibilnosti

Obrazac je bio posebno izražen tokom večernjih sati. Solarno zračenje i proizvodnja iz solarnih elektrana naglo opadaju nakon zalaska sunca, dok potrošnja električne energije tokom leta može ostati povišena zbog klima-uređaja.

Ako hidroelektrane, vetroelektrane, uvoz ili jeftiniji termoenergetski kapaciteti ne mogu da pokriju preostalu potražnju, skupa proizvodnja iz gasnih elektrana može ostati ključna čak i kada njen ukupni nedeljni obim znatno opada.

Pritisak dolazi i sa strane snabdevanja LNG-om

Dodatni pritisak postojao je i na samom tržištu gasa. Izveštaj navodi poremećaje u transportu LNG-a kroz Ormuski moreuz, ograničenu globalnu dostupnost LNG-a i zabrinutost oko snabdevanja Evrope tokom zime.

Popunjenost evropskih skladišta gasa bila je samo 63,24% 23. avgusta, što znači da je tržište bilo posebno osetljivo na svako novo ograničenje ili poremećaj u snabdevanju.

Poruka za elektroenergetsko tržište regiona

Implikacija za elektroenergetsko tržište Jugoistočne Evrope je jasna: manja potrošnja gasa ne uklanja automatski rizik vezan za cene prirodnog gasa. U sistemu sa sve promenljivijom proizvodnjom iz obnovljivih izvora energije, preostale fleksibilne gasne elektrane mogu postati još važnije za formiranje cena tokom perioda nestašice — čak i ako njihov ukupni doprinos proizvodnji nastavi da opada.