Vrućine i nizak Dunav pojačavaju pritisak na strujne sisteme jugoistočne Evrope

Ekstremne vrućine i izuzetno nizak vodostaj Dunava dodatno ograničavaju snabdevanje električnom energijom širom jugoistočne Evrope. Efekat se prenosi kroz ceo sistem: manje struje dolazi iz nuklearnih i hidroelektrana, a region se sve više oslanja na fosilne elektrane i prekogranični uvoz, pri čemu se najveći pritisak često javlja u večernjim satima.

Nuklearna proizvodnja zavisi od vode za hlađenje

Mađarska nuklearna elektrana Paks, snage 2 GW, koja inače pokriva do 40% nacionalne potrošnje električne energije, početkom avgusta je bila prinuđena da obustavi proizvodnju. Razlog je bio nizak vodostaj Dunava, koji je ograničio mogućnosti za hlađenje reaktora.

Sličan problem pogađa Rumuniju u nuklearnoj elektrani Černavoda. Bugarska je dodatno smanjila proizvodnju: na petom bloku nuklearne elektrane Kozloduj proizvodnja je spuštena za oko 120 MW zbog opadanja vodostaja Dunava. Bugarske vlasti su istovremeno pokrenule izgradnju objekta dužine 250–300 metara u blizini Kozloduja kako bi zaštitile dostupnost vode potrebne za rad elektrane.

Solarni kapaciteti pomažu danju, ali ne rešavaju večernji deficit

Mađarska je instalirala oko 8 GW solarnih kapaciteta, što omogućava da fotonaponske elektrane tokom pojedinih dnevnih perioda pokriju i do 80% potražnje za električnom energijom. Međutim, nakon zalaska sunca elektroenergetski sistem postaje znatno opterećeniji: kako solarna proizvodnja nestaje, fosilne elektrane moraju da povećaju proizvodnju, dok se Mađarska sve više oslanja na uvoz električne energije iz regiona.

U takvim uslovima ograničenja nisu izolovana. Smanjena raspoloživost nuklearnih kapaciteta u Mađarskoj i Rumuniji povremeno je iz šireg regionalnog elektroenergetskog sistema uklanjala procenjenih 4 GW bazne proizvodnje.

Hidrološki pad smanjuje fleksibilnost sistema

Srbija je pogođena kombinacijom nepovoljne hidrološke situacije na domaćem tržištu i zategnutijih uslova snabdevanja u regionu. Dotok vode Dunavom na hidroenergetskom kompleksu Đerdap pao je na oko 1.400 kubnih metara u sekundi, što značajno ograničava proizvodnju hidroelektrana.

Međuzavisnost tržišta pojačava troškove i rizike

Istovremena ograničenja u više zemalja pokazuju rastuću međuzavisnost elektroenergetskih tržišta jugoistočne Evrope. Kada jedna država smanji proizvodnju, to se sve češće pretvara u povećanu potrebu za uvozom, opterećenije prekogranične kapacitete i više cene električne energije na drugim tržištima.

Pritisak je posebno izražen tokom večernjih sati: solarna proizvodnja prestaje, dok potražnja ostaje povišena zbog potreba za hlađenjem. Zbog toga leto 2026. godine postaje test otpornosti ne samo pojedinačnih energetskih objekata već i sposobnosti regiona da raspoloživu fleksibilnu proizvodnju deli između tržišta koja su sve snažnije povezana.