Pad proizvodnje i vrućina pritiskaju sistem u Severnoj Makedoniji, dok ESM ubrzava solarnu tranziciju na postojećim lokacijama

Severna Makedonija ulazi u novu fazu energetske tranzicije dok istovremeno suočava sa kratkoročnim pritiscima na elektroenergetski sistem. U junu je bruto proizvodnja električne energije pala 13,2% međugodišnje, na 408.045 MWh, što se dovodi u vezu sa kontinuiranim opterećenjem zastarelog proizvodnog parka zemlje. Suša i visoke temperature dodatno otežavaju upravljanje sistemom, ističe se u izveštaju.

Termoelektrane slabije, hidro raste, a solar pod pritiskom

U strukturi proizvodnje termoelektrane su proizvele 131.405 MWh, što predstavlja pad od 23,6% u odnosu na isti period prethodne godine. Hidroelektrane su, međutim, povećale proizvodnju za 36%, dostigavši 99.639 MWh.

Obnovljivi izvori pokazuju mešovitu sliku: solarna proizvodnja je pala za 12,2%, na 159.796 MWh, dok je proizvodnja iz vetroelektrana smanjena za 13,4%, na 14.010 MWh. Takav raspored ukazuje da ni prelazak ka čistijoj energiji ne uklanja odmah operativne izazove kada vremenski uslovi pogoršaju bilans sistema.

Trgovina električnom energijom se menja

Spoljnotrgovinski tokovi takođe idu u smeru prilagođavanja: uvoz električne energije smanjen je za 11,8%, na 99.906 MWh, dok je izvoz pao za 40,4%, na 61.137 MWh. Ovi pomaci sugerišu da dostupnost i raspoloživost proizvodnje utiču i na to koliko se električne energije razmenjuje preko granica.

ESM ubrzava solarnu tranziciju kroz projekte na postojećoj infrastrukturi

Dok se sistem suočava sa kratkoročnim fluktuacijama proizvodnje, Severna Makedonija ubrzava razvoj kapaciteta iz obnovljivih izvora na lokacijama postojeće ugljarske infrastrukture. Državna elektroenergetska kompanija ESM izabrala je kompaniju PowerChina Jiangxi Electric Power Construction za realizaciju solarnog projekta snage 30 MW.

Plan obuhvata 10 MW na iscrpljenom rudniku uglja Oslomej i dodatnih 20 MW u blizini termoenergetskog kompleksa Bitola. Vrednost ugovora iznosi oko 12 miliona evra.

Oslomej se pozicionira kao važno testno područje za tranziciju sa uglja na čistu energiju: već su razvijeni postojeći solarni kapaciteti na bivšem rudarskom zemljištu. Uz zaseban solarni projekat postavlja se i baterijski sistem kapaciteta 50 MW/200 MWh.

Model kombinovanja solarne proizvodnje i skladištenja ima cilj da omogući ponovnu upotrebu postojeće mrežne infrastrukture i degradiranog industrijskog zemljišta, uz postepenu zamenu dela ugljne proizvodnje solarnom energijom i energijom iz baterija.

Širi regionalni obrazac: termoenergetski kompleksi kao polazna tačka

Ovakav pristup odražava širi trend u jugoistočnoj Evropi: bivše termoelektrane i rudarski kompleksi sve češće se izdvajaju kao lokacije za projekte obnovljivih izvora jer pristup prenosnoj mreži, industrijsko zemljište i postojeća infrastruktura mogu skratiti rokove razvoja projekata. Za investitore i tržište to znači da se tranzicija ne oslanja samo na nove resurse, već i na brže aktiviranje “gotove” infrastrukture kako bi se ublažili operativni rizici povezani sa prelaznim periodom.