Srbija zadržava prednost u ceni struje uprkos skoku potrošnje i jača trgovinski potencijal prema severu

Srbija je u 34. nedelji ostala jedno od jeftinijih tržišta električne energije u Jugoistočnoj Evropi, iako je domaća potrošnja naglo porasla. Rezultat je bio značajan cenovni diskont prema Mađarskoj i Hrvatskoj, što investitore i trgovce vraća na ideju da se srpska cena može koristiti kao poluga za prekograničnu trgovinu.

Day-ahead cena: Srbija ispod Mađarske i Hrvatske

Prosečna cena na srpskom tržištu električne energije dan-unapred (day-ahead) u periodu od 17. do 23. avgusta iznosila je 133,02 evra/MWh. To predstavlja rast od 5,8% u odnosu na 33. nedelju, dok je među posmatranim tržištima samo Turska imala nižu prosečnu cenu.

U Mađarskoj je prosečna cena iznosila 155,16 evra/MWh, pa je srpsko tržište bilo jeftinije za približno 22 evra/MWh. Hrvatska je, sa cenom od 153,78 evra/MWh, bila oko 21 evro/MWh skuplja od Srbije.

Rast potrošnje nije slomio relativnu poziciju cena

Relativna otpornost srpskog tržišta dobija na značaju kada se uporedi sa kretanjem domaće potrošnje. Potrošnja električne energije porasla je za 13,54% u odnosu na 30. nedelju, što se navodi kao jedan od najvećih rastova u regionu. Jedino je Hrvatska zabeležila veći rast (14,33%), dok su u većini drugih zemalja zabeleženi padovi potrošnje.

Umesto da taj skok potrošnje gurne cenu naviše i približi Srbiju skupljim susedima, struktura proizvodnje pomogla je da se rast apsorbuje bez gubitka cenovne prednosti.

Proizvodni miks i izvoz: ključna kombinacija

U strukturi srpskog proizvodnog miksa zabeležen je rast iz varijabilnih obnovljivih izvora energije (+48,9%) i povećanje proizvodnje hidroelektrana (+66,58%). Istovremeno, proizvodnja iz termoelektrana porasla je za 12,45% u odnosu na 30. nedelju.

Srbija je tokom posmatranog perioda istovremeno ostala neto izvoznik električne energije. U tekstu se naglašava da upravo kombinacija rasta potrošnje, povećanja domaće proizvodnje i nastavka izvoza objašnjava zašto srpsko tržište zadržava cenovnu prednost prema susednim tržištima.

Suprotan smer kod Mađarske pojačava razliku

Mađarska beleži suprotan trend: njena termoenergetska proizvodnja naglo raste, dok neto uvoz električne energije raste čak za 139,08% u odnosu na 30. nedelju. To ukazuje na veću zavisnost od domaćih graničnih termoenergetskih kapaciteta i/ili prekograničnog snabdevanja.

Šta to znači za trgovce: diskont veći od 20 evra/MWh

Za trgovce električnom energijom cenovni raspon između Srbije i Mađarske predstavlja važan signal za 34. nedelju. Diskont veći od 20 evra/MWh stvara teorijski potencijal za izvoz električne energije iz Srbije ka severu—ali pod uslovom da postoji dovoljno raspoloživog prekograničnog prenosnog kapaciteta i da troškovi zagušenja ne ponište razliku u cenama.

Šira poruka teksta je da se pozicija Srbije ne može posmatrati samo kroz opšti pravac kretanja regionalnih cena: ceo region postaje skuplji, ali se relativna pozicija Srbije poboljšava u odnosu na nekoliko susednih tržišta.

Zbog toga srpsko tržište ostaje relevantno ne samo zbog domaće ravnoteže proizvodnje i potrošnje već i kao regionalni izvor relativno jeftinije električne energije tokom perioda kada su uslovi na centralnoevropskim tržištima zategnutiji. Za regionalne trgovce ovakav odnos cena povećava značaj Srbije kao potencijalnog izvora—ukoliko se cenovni rasponi zadrže i ako prekogranični prenosni kapacitet bude raspoloživ—što bi moglo nastaviti da stvara atraktivne mogućnosti za prekograničnu trgovinu i izvoz ka severu.