Grčka ubrzava kopnene vetroelektrane, ali propušta cilj do 2030. godine

Grčka je u prvoj polovini 2026. ubrzala izgradnju vetroelektrana, ali ta dinamika nije dovoljna da zemlja ispuni planirani cilj za energiju vetra do 2030. godine. Dok investitori povećavaju tempo puštanja novih kopnenih kapaciteta, offshore segment ostaje u zastoju, a sporost u izdavanju dozvola dodatno ograničava brzinu rasta.

Više novih megavata na kopnu, ali nedovoljno za cilj

Investitori su u prvih šest meseci 2026. pustili u rad 321 MW novih kapaciteta iz energije vetra, što je više nego dvostruko u odnosu na 152 MW dodata tokom istog perioda prethodne godine. Kao rezultat toga, ukupni instalirani kapacitet vetroelektrana u Grčkoj dostigao je 6,017 GW na kraju juna.

Prema projekcijama WindEurope navedenim u dokumentu, očekuje se da će tokom 2026. biti pušteno oko 450 MW novih kapaciteta, zatim 430 MW u 2027, 400 MW u 2028, i oko 350 MW svake godine u periodu od 2029. do 2030. godine.

Na toj putanji Grčka bi do kraja 2030. mogla dostići oko 7,65 GW kapaciteta vetroelektrana—oko 1,25 GW manje od cilja od 8,9 GW predviđenog Nacionalnim energetskim i klimatskim planom zemlje.

Važno je i to da se celokupan projektovani kapacitet odnosi na kopnene vetroelektrane.

Offshore zaostaje; komercijalne projekte nema do kraja decenije

Razvoj energije vetra na moru ide znatno sporije. Projekcije ne predviđaju da će Grčka do 2030. imati komercijalne offshore vetroelektrane u radu, iako je zemlja postavila cilj od 1,9 GW do 2032. godine.

Dva pilot-projekta u severnom Egeju ukupne planirane snage od 600 MW otkazana su. Ipak, Grčka je rezervisala 2,35 GW kapaciteta elektroenergetske mreže za početne offshore projekte—što sugeriše da problem nije samo infrastruktura na papiru, već i realizacija samih projekata.

Dozvole usporavaju tempo; potrebna ubrzanja za obe vrste projekata

Napredak je spor i kada je reč o izdavanju dozvola. Nadležni organi odobrili su projekte vetroelektrana ukupne snage od 214 MW tokom prve polovine 2026. godine, naspram 206 MW godinu dana ranije.

Zbog toga bi Grčka morala da ubrza procedure izdavanja dozvola i ojača bazu novih kopnenih projekata kako bi smanjila zaostatak za ciljem do 2030. Istovremeno, offshore razvoj bi morao značajno da se ubrza kako bi mogao da doprinese energetskom miksu početkom naredne decenije.