Rafinerijski sektor u jugoistočnoj Evropi: Srbija jača otpornost snabdevanja, Rumunija ubrzava dekarbonizaciju

Avgustovsko stanje na tržištu nafte u jugoistočnoj Evropi osvetlilo je dva različita investiciona pravca rafinerijskog sektora: jedan usmeren na sigurnost snabdevanja konvencionalnim gorivima i otpornost logistike, drugi na preusmeravanje kapitala ka vodoniku i gorivima sa nižim emisijama ugljenika. Razlika je važna za investitore jer se vrednost rafinerija sve više meri ne samo proizvodnim kapacitetom, već i sposobnošću da podnesu operativne i geopolitičke rizike uz istovremeno planiranje tranzicije.

Srbija: Pančevo povećava preradu, ali logistika postaje ključna

U rafineriji Pančevo, kojom upravlja NIS, prerada sirove nafte počela je u avgustu sa približno 11.000 tona dnevno, da bi do kraja meseca porasla na gotovo 13.000 tona dnevno. Potražnja za dizelom dostigla je oko 200.000 tona, pri čemu je domaća prerada obezbedila gotovo 160.000 tona, dok je približno 32.000 tona dopremljeno uvozom.

Nizak vodostaj Dunava dodatno je otežao proces uvoza, zbog čega je gotovo polovina uvezenih količina goriva morala da bude dopremljena železnicom. Poremećaj je ukazao da strateški značaj ne leži samo u samim kapacitetima rafinerije, već i u logističkoj infrastrukturi potrebnoj za pouzdan transport sirovine i derivata kroz region.

Za Srbiju izazov nije bio ograničen na pristup međunarodnom tržištu nafte. Kontinuitet snabdevanja zavisio je od toga da li se sirova nafta i gotovi proizvodi mogu transportovati raspoloživim pravcima uprkos sve složenijim operativnim ograničenjima.

Sankcije produžavaju neizvesnost, ali omogućavaju nastavak ključnih aktivnosti

Sankcije su dodatno pojačale nivo neizvesnosti. Američke vlasti produžile su licencu za poslovanje NIS-a do 30. septembra, čime je omogućeno da se nastave uvoz sirove nafte, prerada i transakcije neophodne za održavanje kontinuiteta snabdevanja. U istom periodu MOL je dobio odobrenje američkih vlasti da nastavi pregovore o potencijalnom preuzimanju većinskog udela u NIS-u.

Zbog toga je NIS izložen kombinaciji operativnih, logističkih i geopolitičkih faktora. Strateška vrednost kompanije sve se više procenjuje ne samo kao sistem za preradu i distribuciju goriva, već i kroz otvorena pitanja vlasničke strukture i izloženosti sankcijama.

Rumunija: Petrobrazi gradi putanju ka zelenom vodoniku i gorivima nižih emisija

Rumunija sledi drugačiju strategiju. OMV Petrom završio je isporuku modula za drugi elektrolizer za proizvodnju zelenog vodonika snage 35 MW u rafineriji Petrobrazi. Zajedno sa drugim postrojenjem, planirani ukupni kapacitet elektrolizera dostići će 55 MW, uz očekivanu proizvodnju zelenog vodonika od približno 8.000 tona godišnje.

Vodonik će biti namenjen podršci radu rafinerije, kao i planiranom postrojenju za proizvodnju 250.000 tona SAF-a i HVO-a godišnje. Time se ulaganja u rafinerijsku infrastrukturu direktno vezuju za rastuće tržište goriva sa nižim emisijama ugljenika.

Drugi elektrolizer podržan je sa približno 29 miliona evra iz rumunskog plana za oporavak i otpornost.

Dva puta do iste investicione dileme: kapital mora pratiti rizik

Kontrast između Pančeva i Petrobrazi pokazuje kako se investiciona slika regionalnog sektora prerade postepeno razdvaja. Srbija daje prioritet otpornosti snabdevanja konvencionalnim gorivima, dok Rumunija postojeću rafinerijsku infrastrukturu pozicionira tako da odgovori potrebama evropskog energetskog sistema sa nižim emisijama ugljenika.

Iako obe strategije ciljaju različite rizike, obe zahtevaju značajan kapital. Kod tradicionalne prerade ključne varijable sve više uključuju pristup sirovoj nafti, otpornost transportnih pravaca, sankcije i stabilnost vlasničke strukture. Kod projekata sa nižim emisijama fokus se pomera ka tehnologiji, regulatornoj podršci, ekonomici proizvodnje vodonika i pristupu rastućim tržištima SAF-a i obnovljivih goriva.

Dugoročna vrednost rafinerija u jugoistočnoj Evropi zato će sve više zavisiti od sposobnosti da kombinuju sigurnost snabdevanja, otpornu logistiku, stabilne vlasničke strukture i kredibilan put ka gorivima sa nižim emisijama ugljenika—što znači da se regionalne rafinerije više ne procenjuju samo po količini konvencionalnih goriva koju mogu proizvesti, već po tome koliko uspešno mogu da se prilagode evropskom energetskom sistemu koji se ubrzano menja.