Gas se vraća u jugoistočnu Evropu, ali kao fleksibilnost i sigurnost snabdevanja

Gas se ponovo vraća na investicionu agendu jugoistočne Evrope, ali se njegova uloga u regionalnom elektroenergetskom sistemu menja. Najvidljiviji pomaci tokom avgusta nisu bili usmereni na širi povratak konvencionalne bazne proizvodnje, već na diverzifikaciju snabdevanja, razvoj gasne infrastrukture i ciljane investicije u fleksibilne gasne kapacitete.

LNG kao dodatna poluga za sigurnost snabdevanja

Jedan od najjasnijih signala zabeležen je u Bugarskoj. DEPA Commercial isporučio je 500 GWh LNG-a kompaniji Bulgartransgaz preko FSRU terminala u Aleksandropolisu. Isporuka je predstavljala prvi slučaj da je bugarski operator prenosnog sistema koristio LNG sa ovog terminala za potrebe sistema.

Time je dodatno ojačan gasni koridor sever–jug koji povezuje grčku LNG infrastrukturu s Bugarskom i tržištima severnije u regionu. Razvoj je posebno značajan jer se bezbednost snabdevanja gasom u jugoistočnoj Evropi istorijski oslanjala na tokove pravcem istok–zapad. Dodatne ulazne tačke za LNG mogu smanjiti zavisnost od pojedinačnih pravaca snabdevanja i povećati konkurenciju između gasa iz gasovoda i uvoznog LNG-a.

Regulatorna integracija ide uz fizičku infrastrukturu

Paralelno s infrastrukturnim koracima, regulatorna integracija napreduje. EU pravila o gasnim mrežnim pravilima počinju da se primenjuju i na spoljne granice sa ugovornim stranama Energetske zajednice, uključujući oblasti kao što su alokacija kapaciteta, balansiranje i interoperabilnost.

Srbija planira investicioni zamah u domaću mrežu

Srbija se takođe priprema za veći investicioni ciklus u domaćoj gasnoj infrastrukturi. Beograd i Svetska banka razvijaju višegodišnji investicioni paket vredan gotovo milijardu evra, koji je u početnoj fazi usmeren na gasovod Niš–Velika Plana. U planu su potencijalna buduća ulaganja u skladištenje gasa i dodatne prenosne veze.

Istovremeno, Srbija sarađuje sa kompanijom SOCAR na preliminarnoj studiji izvodljivosti za planiranu gasnu kogenerativnu elektranu kod Niša snage približno 500 MW. Prema navodima iz teksta, razvoj bi mogao da bude realizovan oko 2030. godine, mada projekat ostaje u ranoj fazi.

Kako rast obnovljivih izvora menja ekonomiku novih elektrana

Promena uloge gasa posebno dolazi do izražaja kroz planove za proizvodnju električne energije. Grčka ima napredniji projekat proizvodnje struje iz gasa: Larissa Thermoelectric dodelila je AVAX-u EPC ugovor za planiranu gasnu elektranu sa kombinovanim ciklusom snage 794 MW zasnovanu na tehnologiji Mitsubishi Power. Projekat još čeka konačnu investicionu odluku koja se očekuje kasnije tokom 2026. godine.

Ekonomika novih gasnih elektrana značajno će se razlikovati od ekonomike starijih konvencionalnih kapaciteta: kako udio solarne i vetroenergije raste, broj sati rada tokom godine može da se smanji, čak i kada vrednost pojedinih perioda sa visokim cenama raste. Zbog toga nove elektrane sve više zavise od tržišnih spreadova, mehanizama naknade za raspoloživost kapaciteta, prihoda od pomoćnih sistemskih usluga i sposobnosti da efikasno rade pri promenljivom opterećenju.

U praksi to menja način na koji investitori treba da procenjuju gasnu proizvodnju: buduća vrednost postrojenja sve manje zavisi od toga koliko sati može da radi, a sve više od toga koliko efikasno i profitabilno može da reaguje upravo onda kada je elektroenergetskom sistemu najpotrebnija fleksibilna proizvodnja.

Zato se gas ne vraća nužno kao tradicionalna tehnologija bazne proizvodnje. Njegova nova funkcija sve više se oblikuje kao izvor fleksibilnosti, sigurnosti snabdevanja i balansiranja—podrška sistemu koji mora da upravlja rastućim udjelom promenljive proizvodnje iz obnovljivih izvora energije.