Crna Gora: test za rast obnovljivih izvora je pristup mreži

Crna Gora je izgradila značajan portfelj planiranih solarnih i vetroenergetskih projekata, ali su dešavanja tokom avgusta ukazala na sve izraženije ograničenje: pristup elektroenergetskoj mreži postaje gotovo jednako važan kao i sam potencijal za proizvodnju električne energije. Kako se broj razvojnih planova povećava, investiciona logika se sve više premešta sa „koliko možemo da proizvedemo“ na „koliko možemo da isporučimo“.

Velestovo kao signal: priključenje na prenosni sistem ulazi u fokus

CGES i Nu Energy potpisali su ugovor o priključenju projekta Velestovo na elektroenergetsku mrežu, jednog od naprednijih hibridnih projekata obnovljive energije u Crnoj Gori. Prema planu, projekat obuhvata do 60 MWp solarne snage i baterijski sistem za skladištenje energije kapaciteta 50 MW/100 MWh, uz procenjenu ukupnu investiciju od približno 50 miliona evra.

Značaj sporazuma nije prvenstveno u nominalnoj proizvodnoj snazi, već u tome što projekat napreduje ka jasno definisanom priključenju na prenosni sistem. U uslovima kada se portfelj obnovljivih projekata popunjava, obezbeđen i kredibilan put ka mreži sve češće predstavlja razliku između projekata koji mogu da nastave realizaciju i onih koji ostaju na nivou razvojnih planova.

„Filter“ dozvola se pooštrava i kod vetra

Sličan princip selekcije razvoja sve više se primenjuje i na vetroenergetske projekte. Za planirani vetropark Brajići, kapaciteta oko 100,8 MW, zahtevana je izrada pune studije procene uticaja na životnu sredinu. Time projekat ulazi u napredniju fazu postupka dobijanja dozvola, pri čemu sama odluka ne predstavlja konačno odobrenje sa aspekta zaštite životne sredine.

Ulaganja u mrežu kao odgovor na rast proizvodnje

Paralelno s razvojem novih kapaciteta, crnogorski prenosni sistem dobija dodatna ulaganja usmerena na povećanje pouzdanosti mreže i stvaranje uslova za priključenje budućih proizvodnih kapaciteta. CGES je završio zamenu transformatora snage 150 MVA u trafostanici Podgorica 1, u okviru šireg programa vrednog približno 4,4 miliona evra.

Dodatna ulaganja podržana su zajmom AFD-a od 25 miliona evra, uz planirani grant WBIF-a od približno 8,5 miliona evra. Sredstva su namenjena strateškim unapređenjima, uključujući infrastrukturu povezanu sa projektima Perućica i Pljevlja 2.

Za finansiranje presudno postaju curtailment i izvoz

Tajming ovih aktivnosti posebno je važan jer je potencijalni obim novih kapaciteta iz obnovljivih izvora velik u odnosu na domaću potrošnju električne energije. Investiciona logika novih solarnih i vetroprojekata zato ne zavisi samo od proizvodnog potencijala, već i od pristupa regionalnim tržištima električne energije i mogućnosti izvoza kroz interkonektor sa Italijom.

Zbog toga ograničenja prenosne mreže, rizik od ograničavanja proizvodnje (curtailment) i mogućnost izvoza postaju ključne varijable u finansiranju projekata. Projekat sa dobrim solarnim ili vetropotencijalom može imati slabiju ekonomiku ako njegovo priključenje zahteva velika ulaganja u jačanje mreže ili ako zagušenja u sistemu smanjuju količinu električne energije koja može da bude plasirana na tržište.

Banke traže više od lokacije: status priključenja menja bankabilnost

Za banke i investitore to menja samu definiciju spremnosti projekta za realizaciju. Finansijske institucije koje procenjuju crnogorske projekte obnovljive energije sve će više zahtevati detaljne informacije o statusu priključenja, potrebnim ulaganjima u mrežu, očekivanim rokovima puštanja u rad i potencijalnim operativnim ograničenjima.

Prava na zemljištu, procene raspoloživosti resursa i dobijanje dozvola ostaju osnovni elementi razvoja svakog projekta. Međutim, na tržištu gde se portfelj brzo širi, ti koraci sami po sebi više nisu dovoljni da obezbede bankabilnost.

Sledeću generaciju uspešnih projekata obnovljive energije u Crnoj Gori zato će verovatnije odrediti pitanje ko će prvi obezbediti kredibilan pristup mreži — a ne samo ko kontroliše najbolje lokacije za razvoj. Kako se red projekata za priključenje sve više popunjava, dostupnost prenosne mreže prelazi iz tehničkog pitanja u jedan od ključnih faktora koji određuju investicionu vrednost projekta.