Crna Gora gradi dvostepeno tržište fleksibilnosti: od nacionalnog balansiranja do lokalnih zagušenja

Crna Gora postavlja regulatorne temelje za tržište fleksibilnosti na dva nivoa, što bi moglo da promeni način na koji se električna energija uravnotežuje u zemlji i kako se upravlja ograničenjima u distributivnoj mreži. Za investitore i nove učesnike to je važno jer se vrednost fleksibilnosti sve više odvaja od klasične proizvodnje i vezuje za to kada je resurs dostupan i gde se nalazi u sistemu.

Nacionalno balansiranje: CGES otvara vrata agregatorima i fleksibilnim portfolijima

Operator prenosnog sistema CGES izradio je nova pravila za usluge balansiranja kojima se izričito omogućava agregacija potrošnje, skladišta električne energije i proizvodnih postrojenja unutar obračunske oblasti. Cilj je da ti resursi mogu da se kvalifikuju kao pružaoci usluga balansiranja.

Okvir obuhvata rezerve za održavanje frekvencije, automatske i manuelne rezerve za ponovnu uspostavu frekvencije, kao i rezerve zamene. Pravila takođe uređuju kvalifikaciju, nabavku kapaciteta, aktiviranje balansne energije, obračun i penale za neispunjavanje obaveza. CGES je nacrt izradio u maju i potom ga stavio na javne konsultacije.

U praksi, promena bi mogla da omogući ulazak manjim resursima na tržišta koja su istorijski bila dominirana velikim proizvodnim jedinicama. Pojedinačna poslovna zgrada ili industrijsko postrojenje može biti premalo ili operativno nepogodno da se samostalno kvalifikuje, pa bi agregator mogao da objedini više potrošača, proizvođača ili drugih fleksibilnih izvora u portfolio čiji zbirni odziv ispunjava tehničke zahteve CGES-a.

Dodatno, nacrt pravi razliku između balansnog kapaciteta i aktivirane balansne energije. To pruža mogućnost da pružaoci ostvare prihod ne samo kada operator stvarno aktivira energiju, već i kroz naknadu povezanu sa time što je fleksibilnost raspoloživa.

Lokalni nivo: CEDIS razvija ne-frekventne usluge koje nisu isto što i balansiranje

Značajniji deo razvoja odvija se ispod nivoa prenosne mreže. Operator distributivnog sistema CEDIS objavio je 6. marta pravila koja uređuju usluge pomoćnih usluga koje nisu povezane sa frekvencijom. Istovremeno, crnogorski Zakon o energetici predviđa da operator distributivnog sistema nabavlja usluge fleksibilnosti—uključujući upravljanje zagušenjima—kroz transparentne i tržišno zasnovane procedure.

Zakon takođe omogućava pružanje ne-frekventnih pomoćnih usluga od strane distribuiranih proizvođača obnovljivih izvora, potrošača koji učestvuju u upravljanju potrošnjom, operatora skladišta i agregatora.

Zbog toga se konture formiraju kao dva različita tržišta fleksibilnosti: jedno koje služi nacionalnom balansiranju (CGES), a drugo koje može biti vezano za konkretan deo distributivne mreže (CEDIS). Fabrika koja smanji potrošnju za 5 MW može biti relevantna CGES-u ako postoji manjak električne energije na nacionalnom nivou, ali ista fabrika može imati dodatnu vrednost za CEDIS ako njeno smanjenje ublažava zagušenje ili podržava rad mreže na određenom distributivnom čvoru.

Kako se obnovljivi izvori i aktivni potrošači šire kroz distributivnu mrežu, razlika postaje sve važnija. Vrednost fleksibilnosti za nacionalno balansiranje prvenstveno zavisi od trenutka kada je resurs raspoloživ. Kod distributivne fleksibilnosti presudan je geografski kontekst: megavat u Nikšiću ne mora nužno rešiti naponske prilike ili zagušenja drugde u mreži.

To bi vremenom moglo dovesti do formiranja lokacionih cena fleksibilnosti.

Više od “još jednog MWh”: stabilnost mreže traži nove vrste sposobnosti

Crnogorsko zakonodavstvo prepoznaje ne-frekventne usluge koje postaju važnije kako elektroenergetski sistemi uključuju veći broj resursa priključenih preko invertora i menjaju način rada konvencionalnih sinhronih jedinica. Takve usluge mogu uključivati podršku naponu i reaktivnoj snazi, funkcije obnove sistema i druge sposobnosti potrebne za stabilnost mreža—ali nisu nužno konvencionalni proizvodi električne energije niti usluge balansiranja frekvencije.

Komercijalna logika razlikuje se od prodaje dodatnog MWh: resurs može imati vrednost zbog onoga što njegov inverter, motor, generator ili upravljiva potrošnja mogu da urade za mrežu čak i kada cene aktivne električne energije nisu naročito atraktivne.

Zakonodavstvo zahteva saradnju operatora prenosnog i distributivnog sistema pri nabavci i aktiviranju ovih usluga zbog rizika da potez jednog operatora izazove problem drugom operatoru. Ta koordinacija postaje ključna ako isti portfoliji počnu istovremeno da pružaju usluge na više tržišta.

Agregatori kao operativni “orkestratori”, a ne samo trgovci

Nacrt otvara prostor da agregator upravlja industrijskom potrošnjom, distribuiranom proizvodnjom i drugim fleksibilnim resursima te deo tog kapaciteta ponudi na tržištu balansiranja CGES-a. Ako CEDIS istovremeno traži fleksibilnost od resursa na određenoj lokaciji, portfolio potencijalno može ostvariti još jedan izvor prihoda.

Ipak, isti MW ne sme biti dvaput obećan za međusobno konfliktne namene. Zato su merenje, obračun referentne potrošnje, raspoloživost resursa i prioritet aktiviranja jednako važni kao sama fizička fleksibilnost.

U tom smislu agregator treba da ima uvid u rad pojedinačnih resursa u realnom vremenu, ugovorna prava za njihovo aktiviranje, komunikaciju sa operatorima sistema i softver koji odlučuje koje tržište u datom trenutku daje najveću dostupnu vrednost—bez kršenja drugih preuzetih obaveza.

Lokalna fleksibilnost može preusmeriti ulaganja sa infrastrukture ka operativnim ugovorima

Tržište kod operatora distributivnog sistema moglo bi da utiče i na model ulaganja u crnogorsku mrežu. Distributivni operatori tradicionalno rešavaju rast opterećenja ili ograničenja povezana sa proizvodnjom jačanjem kablova, transformatora i trafostanica. Fleksibilnost uvodi alternativu: ako se usko grlo pojavljuje samo tokom ograničenog broja sati godišnje, plaćanje potrošačima ili proizvođačima da tokom tih perioda promene ponašanje može biti jeftinije nego neposredno ulaganje u novu infrastrukturu.

Regulatorni okvir izričito traži procenu potencijala korišćenja usluga fleksibilnosti, upravljanja potrošnjom, skladištenja i drugih resursa kao alternative konvencionalnom razvoju mreže. Time fleksibilnost dobija karakter “ne-mrežne investicije”: novi transformator predstavlja regulisanu kapitalnu imovinu, dok ugovor o fleksibilnosti predstavlja operativnu uslugu koju DSO može upoređivati po troškovima.

Za učesnike to otvara drugačiju vrstu prihoda jer lokalna fleksibilnost može imati vrednost čak i kada nacionalni sistem nije pod stresom bilansiranja frekvencije ili kada veleprodajne cene električne energije ne pokazuju značajnija odstupanja—potrošač praktično dobija naknadu za pomoć pri izbegavanju ili odlaganju ulaganja u infrastrukturu.

Malo tržište: prednosti agregacije uz potrebu za mehanizmima konkurencije

Mali elektroenergetski sistem Crne Gore stvara istovremeno mogućnosti i ograničenja. Ograničen broj velikih fleksibilnih proizvođača mogao bi novim učesnicima olakšati povećanje konkurencije. Istovremeno, tržištu bi moglo biti teško da privuče dovoljan broj nezavisnih pružalaca usluga za svaki pojedinačni proizvod.

Zbog toga nacrt CGES-a uključuje mehanizme za situacije kada konkurencija bude nedovoljna ili kada tržišna nabavka ne uspe; agregacija bi mogla pomoći tako što objedini resurse koji su pojedinačno premali za samostalno učešće na tržištu.

Kao potencijalni izvori upravljive potrošnje navedeni su veliki hoteli, tržni centri, vodovodni sistemi, industrijska postrojenja te komercijalni rashladni sistemi; vremenom se pominje mogućnost uključivanja flota električnih vozila. Distribuirana postrojenja iz obnovljivih izvora takođe mogu učestvovati ukoliko njihove tehničke mogućnosti i ugovorni aranžmani to omogućavaju.

Sledeći koraci zavise od konkretizacije zahteva CEDIS-a

Potrebe ulaganja sve više prelaze granice klasične elektroenergetike ka digitalnim rešenjima: pametna brojila, telemetrija, oprema za upravljanje, obračun referentne potrošnje i softver za optimizaciju.

Ipak, Crna Gora još nema razvijeno dvostepeno tržište fleksibilnosti: okvir CGES-a ostaje u fazi razvoja dok komercijalni obim nabavke usluga od strane CEDIS-a tek treba da se razvije. U tom kontekstu institucionalni elementi počinju da se uklapaju—sledeći odlučujući korak biće da li će CEDIS početi da objavljuje konkretne zahteve (lokaciju), potreban MW kapacitet, trajanje i cenu; paralelno s tim treba videti hoće li konačni okvir CGES-a omogućiti redovnu konkurentnu nabavku na koju agregatori mogu zasnovati svoje investicije i poslovne modele.

Ako do toga dođe, sledeći fleksibilni energetski resurs Crne Gore možda neće biti nova proizvodna jedinica već portfolio postojećih korisnika čija potrošnja dobija tržišnu vrednost istovremeno na nacionalnom i lokalnom nivou elektroenergetske mreže.