CBAM i GoO sertifikati menjaju pravila igre za trgovinu strujom na Zapadnom Balkanu i u EU

Tri promene počinju da preoblikuju tržište električne energije u Jugoistočnoj Evropi: troškovi ugljenika na granici EU kroz CBAM, moguće priznavanje sertifikata za električnu energiju iz obnovljivih izvora sa Zapadnog Balkana i preusmeravanje prekogranične trgovine ka novim severnim i južnim pravcima. Za investitore i trgovce, suština nije samo cena struje, već ko može da dokaže poreklo i emisije na način koji se uklapa u evropska pravila.

CBAM od 1. januara uvodi trošak emisija za uvoz električne energije

Definitivna faza Mehanizma EU za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) počela je 1. januara, uvodeći obavezu po osnovu emisija ugljenika za električnu energiju uvezenu sa tržišta van EU. Za zemlje koje koriste nacionalne podrazumevane vrednosti, komercijalni efekat je već vidljiv: pri ceni CBAM sertifikata od 75,28 evra/tCO₂ u drugom kvartalu, indikativni troškovi dostigli su 86,42 evra/MWh za Bosnu i Hercegovinu, 78,37 evra/MWh za Srbiju i 73,70 evra/MWh za Crnu Goru.

Albanija, čiji je podrazumevani faktor emisija nula, nije imala odgovarajući trošak. Time se stvara dvostruko tržište: električna energija sličnih fizičkih karakteristika može nositi potpuno različit CBAM trošak u zavisnosti od deklarisanog porekla.

Reakcija tržišta: pad razmene uz rast trgovine na regionalnim berzama

Podaci o trgovini u prvoj polovini godine ukazuju da su učesnici reagovali. Bruto komercijalna razmena između Zapadnog Balkana i susednih tržišta EU pala je za oko 19% međugodišnje, dok je trgovina na regionalnim berzama električne energije porasla.

U prvom kvartalu snažna proizvodnja hidroelektrana povećala je razlike u cenama između Zapadnog Balkana i EU, ali jeftinija električna energija nije u potpunosti izvezena. CBAM troškovi zasnovani na podrazumevanim vrednostima često su premašivali raspoloživu arbitražnu maržu.

U drugom kvartalu cene u EU su pale, a Zapadni Balkan se vratio u poziciju neto uvoznika. Korelacija cena se oporavila, ali se trgovina nije vratila na raniji obrazac—što sugeriše da CBAM dokazivanje i struktura ugovora postaju jednako važni kao sama razlika cena.

Novi trgovački pravci jačaju dok se komercijalni tokovi razdvajaju od fizičkih

Umesto povratka starim rutama, ojačali su novi pravci trgovine. Planirani izvoz električne energije iz Srbije u Mađarsku porastao je 111%, dok je trgovina između Rumunije i Mađarske povećana za 156%, delimično zbog potražnje za uvozom u Ukrajini. Grčka je zadržala ulogu južnog centra za snabdevanje uz povećane tokove ka Bugarskoj, Severnoj Makedoniji i Albaniji.

Komercijalno planirani tokovi sve više se razlikuju od fizičkih tokova električne energije. Razlika je posebno vidljiva na pravcu od juga ka severu preko Albanije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Srbije i granice sa EU.

GoO ne rešava jaz: potrebni su dokazi o stvarnim emisijama

To stvara strukturni izazov za CBAM. Komercijalni ugovori pripisuju električnu energiju deklarisanom poreklu i uvozniku, dok povezana prenosna mreža fizički prenosi električnu energiju prema zakonima fizike. Evropska komisija pokušava da premosti taj jaz kroz smernice iz avgusta: korišćenje stvarnih emisija kod električne energije iz obnovljivih izvora zahteva fizički PPA (proizvodnju po satima), čvrsto nominisan prekogranični kapacitet, dokumentaciju kroz tranzitne zemlje i zaključak akreditovanog verifikatora.

Garancija porekla (GoO) ne može da zameni ove elemente. Ipak, novi predlog Komisije o međusobnom priznavanju sertifikata između EU i Energetske zajednice mogao bi da omogući da sertifikati izdati u Srbiji, Crnoj Gori i drugim kvalifikovanim tržištima postanu komercijalno upotrebljivi unutar EU.

Sertifikati bi mogli poboljšati računicu PPA ugovora—ali teret dokazivanja ostaje

Reforma sertifikata mogla bi da poboljša ekonomsku računicu korporativnih PPA ugovora i stvori dodatni prihod za projekte iz obnovljivih izvora. Odvojeno od toga, predložene izmene CBAM-a mogle bi da smanje nacionalne podrazumevane faktore emisija tako što bi uzimale u obzir kompletan elektroenergetski miks i ukinule složen zahtev dokazivanja da nije postojalo zagušenje u mreži.

Zajedno posmatrano, ove reforme mogle bi proizvođačima električne energije iz obnovljivih izvora otvoriti funkcionalan put ka tržištu EU—uz jasnu poruku da komercijalna struktura mora objediniti tri različita proizvoda: samu električnu energiju, njen sertifikat o obnovljivom poreklu i verifikovane dokaze koji podržavaju njen CBAM obračun emisija.

Kome to najviše menja posao: komunalne kompanije vs nezavisni snabdevači

Komunalne elektroenergetske kompanije i nezavisni trgovci imaće različite početne pozicije. Velike državne elektroenergetske kompanije poput EPS-a, EPCG-a, ERS-a i EPBiH kontrolišu široke proizvodne portfelje i imaju uspostavljene trgovačke pravce, ali moraju sprečiti mešanje električne energije iz obnovljivih izvora, dvostruku alokaciju ili nedosledno pripisivanje iste električne energije različitim kupcima.

Nezavisni snabdevači mogu biti fleksibilniji pri formiranju paketa vezanih za konkretna proizvodna postrojenja za deklarante u EU ili srpske industrijske izvoznike. Njihov izazov biće obezbeđivanje dugoročnog pristupa konkretnim elektranama, interkonektorskom kapacitetu i operativnim podacima potrebnim verifikatorima.

Strategije proizvođača: direktan izvoz ili snabdevanje domaćih fabrika

Proizvođači električne energije iz obnovljivih izvora suočiće se sa strateškim izborom između direktnog izvoza u EU—uz kompletan teret planiranja tokova i CBAM dokazivanja—ili snabdevanja fabrika u Srbiji i Crnoj Gori koje traže pouzdanu niskougljeničnu električnu energiju za proizvode koji se izvoze u Evropu.

Drugi pravac može biti jednostavniji u nekim slučajevima, ali menja tvrdnju o emisijama: električna energija potrošena u fabrici postaje deo dokaza proizvođača o emisijama unutar CBAM-a ili korporativnog izveštavanja o emisijama; ona se ne tretira kao električna energija uvezena u EU.

Nagrada ide onima koji mogu nezavisno dokazati identitet emisija

Novo tržište će nagraditi učesnike koji drže te tvrdnje odvojeno—i pod kontrolom. Jugoistočna Evropa još ima obnovljive resurse, interkonektore i razlike u cenama potrebne za podršku trgovini strujom sa EU; ono što se promenilo jeste teret dokazivanja. Od 2026. godine najvredniji megavat-sat neće nužno biti najjeftiniji niti čak ni najzeleniji po samoj proizvodnji—već onaj čiji se komercijalni identitet i identitet po pitanju emisija mogu nezavisno dokazati od proizvodnog postrojenja do krajnjeg deklaranta.