Predlog EU o CBAM-u za električnu energiju mogao bi da smanji “podrazumevane” emisije za Zapadni Balkan

Predložene izmene pravila Evropske unije o prekograničnom prilagođavanju ugljenika (CBAM) mogle bi da promene način na koji se emisije “podrazumevano” pripisuju električnoj energiji koja se izvozi sa Zapadnog Balkana. Za investitore i proizvođače obnovljivih izvora to je važno jer obračun CBAM-a direktno utiče na ekonomiku izvoza u EU—posebno kada postojeća metodologija ne odražava dovoljno realan ugljenični sadržaj isporučene energije.

Zašto sadašnji podrazumevani faktori opterećuju izvoz

Po postojećoj metodologiji, nacionalni podrazumevani faktori emisija uglavnom se računaju na osnovu proizvodnje iz fosilnih goriva. To rezultira vrednostima od 1,148 tCO₂/MWh za Bosnu i Hercegovinu, 1,041 tCO₂/MWh za Srbiju i 0,979 tCO₂/MWh za Crnu Goru.

U praksi, pri ceni sertifikata od 75,28 evra po toni u drugom kvartalu, ti faktori impliciraju troškove uvoza približno 86,42 evra/MWh za Bosnu i Hercegovinu, 78,37 evra/MWh za Srbiju i 73,70 evra/MWh za Crnu Goru. Predložena reforma zato cilja upravo taj mehanizam: kako se izračunavaju podrazumevane emisije koje se koriste u CBAM obračunu.

Predlog Komisije: elektroenergetski miks umesto fosilnog osnova

Evropska komisija je predložila da se podrazumevani faktori izračunavaju na osnovu ukupnog elektroenergetskog miksa zemlje, umesto da se pretežno zasnivaju na proizvodnji iz fosilnih goriva. U takvom scenariju proizvodnja iz hidroelektrana, vetroelektrana i solarnih elektrana mogla bi da snizi nacionalni prosečni faktor.

Uticaj bi mogao biti posebno izražen u sistemima gde koegzistiraju različiti izvori energije. U tekstu se navodi primer Crne Gore: velika proizvodnja hidroelektrana postoji paralelno sa lignitnom termoelektranom Pljevlja. Zbog toga sadašnji podrazumevani faktor može dovesti do toga da električna energija iz Crne Gore nosi CBAM trošak veći od prosečne komercijalne razlike u ceni preko podmorskog interkonektora ka Italiji.

Reforma ne ukida CBAM logiku — ali menja deo lanca dokaza

Predlog ne ukida CBAM za električnu energiju sa Zapadnog Balkana. Međutim, mogao bi da pomeri sistem od podrazumevanih troškova koji često malo odražavaju stvarni sadržaj ugljenika u konkretnoj isporuci električne energije iz obnovljivih izvora.

Istovremeno, reforma predviđa ukidanje zahteva da izvoznici koji traže tretman na osnovu stvarnih emisija dokažu da između proizvodnog postrojenja i EU u satu izvoza nije postojalo fizičko zagušenje. Tekst naglašava da proizvođači obnovljivih izvora imaju ograničen uticaj na zagušenja koja nastaju kroz više prenosnih sistema; uklanjanje tog uslova uklanja jedan od najzahtevnijih elemenata sadašnjeg lanca dokazivanja.

Ipak, preostali zahtevi ostaju strogi: proizvođači i deklaranti morali bi da dokažu postojanje odgovarajućeg PPA ugovora, proizvodnju po satima, čvrste nominacije preko svake relevantne granice, uvezene količine i akreditovanu verifikaciju.

Politički kalendar i potencijalna retroaktivnost

Savet EU usvojio je svoju pregovaračku poziciju u junu, dok je odbor Evropskog parlamenta za životnu sredinu usvojio svoj izveštaj u julu. Politička odluka očekuje se krajem 2026. godine.

Ako bude usvojena u sadašnjem obliku, reforma koja se odnosi na električnu energiju mogla bi da se primenjuje retroaktivno od 1. januara 2026. godine. Tekst ističe da ova mogućnost već utiče na tržišna očekivanja—posebno na koridorima gde postojeće podrazumevane vrednosti čine izvoz ekonomski neisplativim.

Zašto to menja računicu finansiranja obnovljivih projekata

Za investitore koji planiraju projekte vetroelektrana, solarnih elektrana i hidroelektrana oslanjajući se na izvoz u EU, razlika između podrazumevanog obračuna i stvarnijeg ugljeničnog sadržaja može odlučiti da li evropsko tržište predstavlja bankarski održiv tok prihoda ili samo teoretsku mogućnost. Drugim rečima: promena metodologije može preoblikovati rizik koji investitori nose pri planiranju prihoda od izvoza.

Konačan efekat zavisiće od toga kako će reformisani pristup biti implementiran i koliko će smanjiti razliku između “podrazumevanog” CBAM troška i realnih karakteristika isporuke električne energije iz obnovljivih izvora—ali već sada je jasno da bi predložene izmene mogle značajno uticati na ekonomiku izvoza sa Zapadnog Balkana prema EU.