Cene struje u regionu pale na day-ahead tržištima, Srbija skliznula na 109 evra/MWh

Cene električne energije na day-ahead tržištu pale su u većini zemalja jugoistočne Evrope i Mađarskoj u sredu, uz posebno izražen pad u Srbiji. Italija je ostala blizu 225 evra/MWh, pa su regionalni rasponi dodatno prošireni uprkos tome što se ukupna potražnja za električnom energijom uglavnom nije menjala.

Srbija prednjači padom: bazna cena na SEEPEX-u na 109,33 evra/MWh

Na srpskom SEEPEX-u cena bazne energije pala je za 69 evra/MWh (gotovo 39%) na 109,33 evra/MWh, što je najniži nivo među posmatranim tržištima. U Mađarskoj je cena pala za 15,90 evra na 160,65 evra/MWh, dok su Rumunija (162,70), Hrvatska (162,74) i Slovenija (167,29) takođe zabeležile pad. Bugarska je trgovala po 153,31 evra/MWh, a Grčka po 140,54 evra/MWh.

Regionalni cenovni gradijent prema zapadu ostao: Italija iznad HUPX-a

Cene su pale i na južnobalkanskim tržištima: Albanija je spustila cenu za 32,10 evra na 150,20 evra/MWh, Crna Gora za 21,10 evra na 171,27 evra/MWh, dok je Severna Makedonija oslabila na 153,63 evra/MWh. Srbija je istovremeno trgovala uz diskont od 51,32 evra/MWh u odnosu na HUPX. Crna Gora je zadržala premiju od 10,62 evra/MWh u odnosu na Mađarsku. Italija je bila oko 64 evra/MWh iznad HUPX-a, čime je održan snažan cenovni gradijent ka zapadu.

Najveća promena: inverzija satne krive i veći uticaj obnovljivih izvora

Oštra korekcija nije se ogledala samo kroz nižu dnevnu prosečnu cenu Srbije. Cena na SEEPEX-u pala je na svega oko 5 evra/MWh oko 11. sata, da bi zatim u večernjim satima porasla na čak 246 evra/MWh. Prosečna cena tokom perioda vršnog opterećenja u Srbiji iznosila je 102,10 evra/MWh i bila niža od prosečnih 116,50 evra/MWh van vršnog perioda. Takva struktura predstavlja sve izraženiju inverziju povezanu sa time da dnevna proizvodnja iz obnovljivih izvora potiskuje tradicionalne vršne cene.

Pad cena uz stabilnu potrošnju: manje neto trgovanje i drugačiji tokovi

Pad cena desio se bez značajnijeg smanjenja ukupne potrošnje. Kombinovana potrošnja Mađarske i zemalja jugoistočne Evrope prognozirana je na 31,62 GW—praktično nepromenjena u odnosu na prethodni dan. Ipak, neto regionalni uvoz smanjen je na oko 479 MW sa ranijih približno 970 MW. Dotoci iz centralnog tržišnog područja Austrije i Slovačke pali su na 1,59 GW sa 1,96 GW.

Diskont Srbije uprkos neto uvozu ukazuje na kratkoročne uslove ponude

Neuobičajeno veliki diskont Srbije formirao se iako je zemlja i dalje bila neto uvoznik električne energije. Prosečna potrošnja Srbije blago je porasla na 3,55 GW, dok je proizvodnja povećana na 3,01 GW (sa ranijih navedenih 2,81 GW), pa se potreba za neto uvozom smanjila na oko 540 MW sa oko 730 MW dan ranije. Kombinacija veće domaće raspoloživosti i dostupnog uvoza očigledno je rasteretila bilans Srbije dovoljno da izazove znatno dublju korekciju spot cena nego na susednim tržištima.

Tokovi prema regionu: Bugarska kao snažan centar ponude i veći podsticaj izvoza ka Italiji

Srbija ostaje povezana sa značajnim prekograničnim tokovima: bazni uvoz dolazio je iz Bugarske, Severne Makedonije i Rumunije. Električna energija izvozila se ka Crnoj Gori i—u pojedinim periodima—Mađarskoj. Formiranje cenovnog diskonta uprkos neto uvozu upućuje pre svega na kratkoročna zagušenja i obrasce ponude po satnim uslovima snabdevanja nego na jednostavan regionalni suficit.

Bugarska je ostala jedan od najjačih centara ponude sa prosečnim izvozom od oko 1,72 GW uz domaću potrošnju od 3,88 GW i proizvodnju od 5,60 GW. Na širem regionalnom nivou oko 1,48 GW električne energije teklo je ka Italiji; više cene tamo zadržale su ekonomski podsticaj za izvoz prema zapadu.

Terminsko tržište nije pratilo spot pad: kriva ostaje podeljena

Korekcija spot cena nije bila praćena širokim padom terminskih cena. U Mađarskoj je električna energija za period „38“ nedelje pojeftinila za oko 1 evro na 180 evra/MWh. Cena za „39“ nedelju porasla je za oko 4,50 evra na 192,50 evra/MWh. Cena za oktobar pala je na187 evra/MWh dok je kalendarski ugovor porastao na146,50 evra/MWh.

Na robnom delu relevantnom za troškove proizvodnje gas je poskupeo: cena gasa na austrijskom CEGH-u porasla je za oko 2,30 evra na77,38 evra/MWh. EU emisijske dozvole poskupele su za oko0 ,70 evra—na85 ,42 evra po toni.

Za trgovce: jaz između podnevnih niskih i večernjih visokih cena postaje ključan

S obzirom da trgovanje pokazuje fragmentaciju spot tržišta više nego široko medveđe preispitivanje cena električne energije širom jugoistočne Evrope—Srbija ulazi u period izrazitog diskonta dok premija Italije ostaje prisutna. Istovremeno mađarska terminska kriva ukazuje da su cene kasnije tokom septembra znatno više.

Za učesnike tržišta sve veći jaz između niskih cena tokom podnevnih sati i skupih večernjih perioda postaje jednako važan kao tradicionalne razlike između zemalja. Raspon od približno5 do246 evra/MWh unutar jednog dana na srpskom tržištu—uz Italiju blizu225 evra/MWh—ukazuje da satna raspoloživost obnovljivih izvora zajedno sa prekograničnim kapacitetima sve više oblikuju cenu po vremenskim blokovima i omogućavaju preusmeravanje električne energije između različitih perioda i zona.