Crna Gora potpisala priključenja za oko 3 GW OIE, ali ključni test je prenosna mreža i fleksibilnost

Crna Gora ulazi u novu fazu razvoja obnovljivih izvora energije: potpisani ugovori o priključenju obuhvataju oko 3 GW projekata, što je višestruko više od trenutne vršne potrošnje u zemlji. Poruka investitorima i tržištu je jasna — najveće usko grlo više nije samo u tome da li projekti mogu da se razviju, već da li elektroenergetski sistem može da ih primi, balansira i plasira na tržište.

Od interesovanja do ugovorenih kapaciteta

Operator prenosnog sistema CGES saopštio je da su investitori iskazali interesovanje za oko 7 GW potencijalnih priključaka. U tom kontekstu, oko 5 GW projekata prošlo je fazu studija priključenja, dok su ugovori već potpisani za približno 3 GW. Najveći deo ugovorenih projekata čine solarni kapaciteti.

Podaci ukazuju na to da postoji znatno veći realizabilni portfolio obnovljivih izvora nego što je ranije bilo vidljivo. Za zemlju sa relativno malim domaćim tržištem, međutim, problem sve manje postaje pitanje investitorske volje za gradnju solarnih i vetroelektrana, a sve više pitanje sistemske sposobnosti.

Izvoz neće biti dovoljan bez fleksibilnosti

Crna Gora ne može ekonomski da apsorbuje nekoliko gigavata nove proizvodnje samo kroz domaću potrošnju. Zato prekogranični pristup tržištima postaje ključan za finansijsku održivost projekata. Ipak, sama činjenica da postoje izvozni pravci ne rešava automatski rizik od prekomernih viškova i pritiska na cene.

Proizvodnja solarnih elektrana u jugoistočnoj Evropi postaje sve više usklađena, što znači da bi Crna Gora mogla imati najveće viškove upravo u periodima kada ih imaju i susedna tržišta. U takvim okolnostima moguće je dodatno obaranje cena i smanjenje vrednosti prekogranične prodaje električne energije.

Zbog toga se naglasak prebacuje na elemente koji obezbeđuju upravljivu proizvodnju: skladištenje energije, optimizaciju hidroelektrana i fleksibilne ugovore. Crna Gora već ima snažnu hidroenergetsku bazu, koja joj daje prednost u odnosu na sisteme oslonjene pretežno na solarnu energiju — hidroenergija može da se čuva tokom perioda obilne proizvodnje iz fotonaponskih elektrana i plasira kada regionalne cene porastu. Baterijski sistemi bi mogli dodatno povećati nivo fleksibilnosti.

Kabl ka Italiji dobija strateški značaj

Crna Gora je povezana sa Srbijom, Bosnom i Hercegovinom, Albanijom i Kosovom. Podmorski kabl ka Italiji daje zemlji direktan pristup velikom tržištu Evropske unije, a taj interkonektivni pravac mogao bi da dobije još veći značaj ukoliko makar deo ugovorenog portfolija bude pušten u rad.

Ipak, izvoz zavisi od šire slike — od toga koliko sistem može da prihvati proizvodnju i kako se ona uklapa u regionalne tokove. U scenariju kada se viškovi poklapaju sa viškovima kod drugih učesnika na tržištu, vrednost izvoza može biti ograničena.

Infrastrukturni izazov za CGES

Veliki projektni portfolio istovremeno povećava pritisak na CGES da ojača trafostanice, dalekovode i infrastrukturu za upravljanje elektroenergetskim sistemom. Ugovori o priključenju imaju komercijalnu vrednost samo ako prenosna mreža fizički može da prihvati projekte.

Zato portfolio od 3 GW ugovorenih kapaciteta treba posmatrati kao dvostruku priliku: investicionu šansu za realizaciju obnovljivih izvora, ali i veliki infrastrukturni test za prenosnu mrežu i mehanizme fleksibilnosti. Priča o obnovljivim izvorima u Crnoj Gori ulazi u fazu u kojoj tržištu više nisu potrebne nove najave projekata — potrebni su mrežni, skladišni i izvozni kapaciteti kako bi već ugovoreni projekti postali proizvodni kapaciteti sposobni da obezbede finansijski održivu isporuku električne energije.