Suša na Balkanu pojačava fokus investitora na hidrološki rizik

Hidroenergija se u jugoistočnoj Evropi tradicionalno posmatra kao jedna od najvrednijih elektroenergetskih imovina: obnovljivi izvor koji omogućava upravljivu proizvodnju i relativno brzo se uklapa u promene potrošnje i potrebe sistema. Avgust je, međutim, jasno pokazao da sve veći hidrološki rizik postaje sastavni deo ekonomske računice—i da može direktno da utiče na proizvodnju, tržišnu izloženost i vrednovanje projekata.

Pad protoka i proizvodnje u Srbiji tokom perioda veće potražnje

Na srpskom Đerdapu 1 dotok Dunava pao je na približno 1.400 kubnih metara u sekundi, zbog čega je proizvodnja smanjena na svega oko 20% uobičajenog nivoa. Na Đerdapu 2 situacija je takođe bila nepovoljna: proizvodnja se kretala na oko 30% uobičajenih nivoa.

Ključna okolnost je da se pad proizvodnje desio u periodu povećane letnje potrošnje električne energije. Drugim rečima, Srbija je proizvodila znatno manje upravo kada je sistemu bila potrebna dodatna ponuda.

Tržišni efekat suše: prelazak sa izvoza na nabavku

Albanija je zabeležila sličnu promenu tržišnih uslova. KESH, čiji se proizvodni portfolio gotovo u potpunosti oslanja na hidroenergiju, krajem avgusta počeo je da nabavlja električnu energiju nakon što su nepovoljniji hidrološki uslovi smanjili domaću proizvodnju.

Nabavke su inicijalno pokrenute za period od 22. do 30. avgusta, a zatim proširene i na period od 31. avgusta do 30. septembra. Za zemlju koja u periodima obilja vode može biti značajan izvoznik električne energije, prelazak na uvoz pokazuje koliko brzo hidrološki uslovi mogu promeniti poziciju na tržištu.

Zašto to menja vrednovanje hidroelektrana

Implikacije se prenose i na način procene projekata. Hidroelektrane se često modeliraju na osnovu dugoročnih prosečnih nivoa proizvodnje, ali takvi proseci mogu prikriti velike razlike između godišnje i sezonske proizvodnje.

Akumulacione hidroelektrane zadržavaju važnu prednost jer operatorima daju mogućnost da kontrolišu trenutak isporuke električne energije, reaguju na tržišne uslove i čuvaju vodu za periode veće potražnje. Protočne hidroelektrane su nasuprot tome direktnije izložene promenama rečnih tokova i samim tim osetljivije na hidrološke uslove.

Dodatno, regionalni karakter rizika komplikuje diverzifikaciju: dugotrajan pad protoka Dunava može istovremeno pogoditi više objekata, dok širi sušni periodi na Balkanu mogu pritisnuti hidroproizvodnju u Srbiji, Albaniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji. To može umanjiti deo diverzifikacije koji se tradicionalno vezuje za regionalne hidroenergetske portfolije.

Modernizacija pomaže otpornosti—ali ne uklanja volatilnost

Zbog toga modernizacija ostaje važna za povećanje otpornosti i efikasnosti postojećih objekata. U tom kontekstu, Nemačka je tokom avgusta dogovorila da Albaniji obezbedi 114 miliona evra: približno 90 miliona evra kroz kredite i 24 miliona evra kroz grantove. Sredstva su namenjena ulaganjima u energetiku koja uključuju rehabilitaciju hidroelektrane Vau i Dejës i unapređenje prenosne mreže.

Savremenije turbine, unapređena oprema i napredniji sistemi upravljanja mogu povećati količinu električne energije proizvedene iz raspoložive količine vode i poboljšati operativnu fleksibilnost elektrane. Ipak, kako se navodi u tekstu, takva unapređenja ne mogu eliminisati hidrološku volatilnost.

Šta investitori sada moraju preciznije da procenjuju

Za investitore to znači da će buduće vrednovanje sve više morati da razlikuje instalirani kapacitet od očekivane godišnje proizvodnje i—posebno—od pouzdane isporuke tokom perioda hidrološkog stresa. Kako klimatski i vremenski obrasci postaju značajnija varijabla na regionalnim tržištima električne energije, vrednost hidroenergetskog objekta sve manje zavisi samo od toga koliko megavata može da proizvede, a sve više od toga koliko pouzdano te megavate može da isporuči upravo onda kada su elektroenergetskom sistemu najpotrebniji.