Rumunija postaje testno tržište za bankabilnost BESS finansiranja u jugoistočnoj Evropi

Rumunija izlazi iz faze u kojoj su projekti baterijskih sistema za skladištenje energije uglavnom ostajali na nivou najava i počinje da daje konkretne dokaze kako se ovakva ulaganja mogu strukturirati i finansirati. Za investitore je ključna poruka da se BESS sve češće tretira kao ozbiljna komponenta energetske infrastrukture, uz sve veći fokus na bankabilnost i stabilnost prihoda.

Părău 2 kao signal prelaska sa demonstracija na infrastrukturu

Avgust je doneo jedan od najjasnijih pokazatelja do sada da baterijski sistemi prelaze put od tehnologije u nastajanju ka etabliranijoj klasi infrastrukturnih investicija. Econergyjev projekat Părău 2 obezbedio je finansijski paket vredan približno 229 miliona evra, koji je obezbedio konzorcijum od šest banaka i finansijskih institucija.

Transakcija objedinjuje 342 MWp solarne snage i baterijski sistem za skladištenje energije kapaciteta 150 MW, čime se velika proizvodnja iz obnovljivih izvora integriše u istu projektno-finansijsku strukturu. Konzorcijum finansijera čine EBRD, Black Sea Trade and Development Bank, Exim Banca Românească, NLB, OTP i grupa Intesa Sanpaolo/PBZ.

Kako međunarodni kreditori menjaju pristup BESS-u

Značaj ove transakcije prevazilazi njenu veličinu. Međunarodni kreditori sve su spremniji da finansiraju baterijske sisteme kao deo standardne energetske infrastrukture, umesto da ih posmatraju prvenstveno kao demonstracione projekte ili visoko specijalizovane investicije.

U istom smeru kreću se i samostalni projekti skladištenja energije. Rumunija je pokrenula program iz Fonda za modernizaciju vredan 150 miliona evra, usmeren na izgradnju najmanje 2.174 MWh novih kapaciteta za skladištenje energije u baterijama. Finansijska podrška je ograničena na 69.000 evra/MWh i 15 miliona evra po kompaniji, dok se projekti delimično rangiraju prema iznosu državne pomoći koji traže po jedinici kapaciteta skladištenja.

Privatno finansiranje stiže uz javne subvencije

Paralelno sa programima javnih subvencija razvija se i privatno finansiranje. MetaWealth je objavio da je obezbedio približno 19 miliona evra finansiranja za svoj BESS projekat Dumbrava, kapaciteta 50 MW/100 MWh, u okrugu Neamț. To predstavlja prvo finansijsko zatvaranje u okviru kompanijinog programa razvoja baterijskih sistema za skladištenje energije u Rumuniji.

Najveći izazov: vidljivost i predvidivost prihoda

Iako se kapital sve lakše mobilizuje, pitanje koje ostaje centralno za kreditore jeste vidljivost i predvidivost prihoda. Za razliku od klasičnog vetroparka ili solarne elektrane koja ima dugoročni ugovor sa fiksnom cenom, baterijski sistemi mogu ostvarivati prihod iz više izvora koji potencijalno variraju tokom vremena.

Ti izvori uključuju arbitražu na tržištu za dan unapred, optimizaciju na unutardnevnom tržištu, usluge balansiranja, pomoćne sistemske usluge i ugovornu optimizaciju proizvodnje iz obnovljivih izvora. Takva raznovrsnost može povećati prostor za zaradu, ali istovremeno komplikuje procenu rizika i strukturu finansiranja.

Zašto rumunsko tržište daje osnovu za monetizaciju

Rumunska tržišna struktura pruža relativno snažnu osnovu za razvoj ovakvih prihoda. Zemlja ima veliki elektroenergetski sistem, brzo rastuće kapacitete solarnih i vetroelektrana, interkonekcije sa susednim tržištima uključujući Mađarsku i Bugarsku, kao i aktivnije tržište balansiranja.

Zbog toga operatori baterijskih sistema mogu imati pristup većem broju potencijalnih mehanizama monetizacije umesto oslanjanja na jedan jedini model naplate.

Sledeća faza: ponovljiv model bez prevelike zavisnosti od subvencija

Sledeća faza razvoja skladištenja energije u Rumuniji mogla bi biti važnija od trenutnog talasa najavljenih i subvencionisanih investicija. Ako bi baterijski projekti sve češće dolazili do finansijskog zatvaranja uz manji nivo javne podrške i veće oslanjanje na komercijalno ostvarene prihode, Rumunija bi mogla da uspostavi ponovljiv model finansiranja velikih sistema za skladištenje energije širom jugoistočne Evrope.

To bi predstavljalo promenu fokusa regionalnog tržišta: manje bi bilo potrebe da se dokazuje da BESS može da bude izgrađen i operativan u velikom obimu, a više bi se postavljalo pitanje može li dovoljno predvidiva kombinacija prihoda omogućiti da se BESS tretira kao standardna infrastrukturna imovina.

Za jugoistočnu Evropu to bi mogao biti trenutak u kojem baterijsko skladištenje prelazi iz kategorije tehnološke prilike u nastajanju u trajan i sve bankabilniji deo elektroenergetske infrastrukture regiona.