Oporavak srpskog elektroenergetskog sektora, ali rizici ostaju: zavisnost od lignita i rastući troškovi

Srpski elektroenergetski sistem se oporavio od ozbiljnih operativnih problema sa početka ove decenije, ali procena energetskog sektora za 2025. ukazuje da strukturni pritisci nisu nestali. Kontinuirana oslonjenost na lignit, rast troškova infrastrukture i spora diversifikacija proizvodnje ostavljaju sektor izloženim novim poremećajima, posebno u periodu kada se potrošnja menja brže nego što se struktura proizvodnje prilagođava.

Zavisnost od lignita i sporiji tempo diversifikacije

Lignit je tokom 2025. godine učestvovao sa oko 70% u proizvodnji električne energije u Srbiji, dok je hidroenergija činila približno 26%. Udeo energije vetra dostigao je oko 3,8%, uz snažan rast u odnosu na zanemarljive nivoe iz 2017. godine, dok proizvodnja iz solarnih elektrana nastavlja da raste sa relativno niske početne osnove.

Procena naglašava da struktura proizvodnje sve manje prati promene obrazaca potrošnje: letnja potrošnja raste uz tradicionalni zimski maksimum. To dodatno pojačava potrebu za ubrzanim razvojem solarnih i vetroelektrana, skladištenja energije i drugih fleksibilnih resursa kako bi se sistem bolje uskladio s promenljivijom potražnjom.

Uloga EPS-a i pitanje tranzicije sa uglja

Državna elektroenergetska kompanija EPS ostaje ključna za stabilnost sistema jer operativni problemi ili poteškoće u snabdevanju gorivom mogu uticati na čitav lanac snabdevanja—uključujući operatora prenosnog sistema EMS i distributivnu kompaniju EDS.

EPS se u velikoj meri oslanja na razvoj rudnika lignita Radljevo kako bi smanjio uvoz uglja. Ipak, kontinuirana zavisnost od uvoznog lignita otvara pitanja o brzini tranzicije Srbije sa uglja.

Kapitalni troškovi kao novi teret

Pored energetskih rizika vezanih za gorivo i strukturu proizvodnje, procena ističe da troškovi projekata postaju veliki faktor rizika. Procene troškova reverzibilne hidroelektrane Bistrica porasle su za oko 15%, Kostolac B3 je završen uz troškove približno 18% veće od planiranih, dok su projektovane investicije za Đerdap 3 povećane za čak 85%.

Za investitore i planere to znači da finansijska održivost pojedinačnih projekata može direktno uticati na tempo modernizacije sistema—posebno kada su potrebna dodatna ulaganja u fleksibilnu proizvodnju i skladištenje energije.

CBAM pritisak na izvoz električne energije iz uglja

Mehanizam Evropske unije za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) dodatno pojačava pritisak na izvoz električne energije proizvedene iz uglja. Prema navodima iz procene, oko 600 MW ponuda nestalo je sa berze električne energije jer je proizvodnja sa visokim emisijama ugljenika postala manje konkurentna na tržištu Evropske unije.

Nuklearna opcija nije kratkoročna

Nuklearna proizvodnja verovatno neće predstavljati kratkoročno rešenje: ne očekuje se da Srbija bude u mogućnosti da pusti nuklearnu elektranu u rad pre oko 2040. godine, čak ni pod povoljnim uslovima.

Put do dekarbonizacije do 2050: kritičan period do 2030.

Period do 2030. godine ocenjuje se kao ključan ako Srbija želi da zadrži kredibilan put ka elektroenergetskom sektoru sa pretežno dekarbonizovanom proizvodnjom do 2050. godine. Kombinacija izloženosti uglju, rastućih kapitalnih troškova i sve volatilnije potrošnje čini ulaganja u fleksibilnu proizvodnju i skladištenje energije centralnim delom strategije Srbije za elektroenergetski sektor do kraja ove decenije.