Pad proizvodnje iz vetra pojačao rast cena električne energije u Jugoistočnoj Evropi uprkos jačanju solarnih kapaciteta

U Jugoistočnoj Evropi rast cena električne energije u poslednjim nedeljama ne može se objasniti samo širenjem solarnih kapaciteta. Podaci ukazuju da je snažan pad proizvodnje iz vetra postao jedan od glavnih pokretača, istovremeno naglašavajući kako različite tehnologije obnovljivih izvora utiču na formiranje cena tokom dana.

Varijabilni izvori: ukupni pad, ali pretežno zbog vetra

Proizvodnja iz varijabilnih obnovljivih izvora na grupi regionalnih tržišta pala je na 3,50 TWh u periodu od 17. do 23. avgusta, sa 3,93 TWh u 30. nedelji krajem jula, što predstavlja pad od oko 11%. Gotovo čitavo pogoršanje došlo je iz proizvodnje energije vetra.

Regionalna proizvodnja iz vetra smanjena je za 26,4%, na 1,14 TWh, sa 1,55 TWh u posmatranom periodu. Istovremeno, proizvodnja iz solarnih elektrana pala je za svega 0,9%. U Grčkoj je proizvodnja iz vetra smanjena za oko 48%, dok je solarna proizvodnja istovremeno porasla.

Zašto to menja cene: solar obara podne, vetar utiče na veći deo dana

Razlika između solarne i vetroenergije ima direktne posledice po cene jer one drugačije oblikuju dostupnost električne energije po satima. Solarna proizvodnja koncentrisana je u relativno uskom periodu tokom dana: visoka proizvodnja može snažno da obori cene u podnevnim satima, ali ima ograničen uticaj na pokrivanje potražnje nakon zalaska sunca.

Proizvodnja iz vetra manje je vezana za dnevne sate. Kada proizvodnja iz vetra istovremeno opadne u nekoliko međusobno povezanih zemalja, izgubljenu energiju potrebno je nadoknaditi tokom znatno većeg dela dana. Ta nadoknada sve češće dolazi iz hidroelektrana, termoelektrana ili kroz uvoz električne energije.

Cenovni efekat uprkos slabijoj potrošnji

Efekat se video tokom perioda od 17. do 23. avgusta: veleprodajne cene električne energije porasle su na većini tržišta Jugoistočne Evrope iako je ukupna potrošnja bila slabija. Prosečna nedeljna cena u Grčkoj porasla je za 41,2%, u Bugarskoj za 16,9%, a u Mađarskoj za 7,2%.

Takav obrazac dovodi u pitanje pretpostavku da će brzo širenje solarnih kapaciteta postepeno smanjivati prosečne cene električne energije bez obzira na druge izvore. Dodatni fotonaponski kapaciteti mogu nastaviti da obaraju cene tokom podnevnih sati, ali relativno malo doprinose smanjenju troškova tokom večernjeg vršnog perioda—posebno ako je proizvodnja iz vetra tada slaba.

Kada se to dogodi istovremeno, region može imati veoma niske cene u satima intenzivne solarne proizvodnje i skupu električnu energiju kasnije tokom dana. Posledica je veća cenovna volatilnost i manja relevantnost tradicionalne podele na vršne i vanvršne sate.

Promena signala za investicije: capture price i potreba za fleksibilnošću

Na srpskom tržištu SEEPEX već su zabeleženi periodi kada su konvencionalne cene vršne energije bile niže od prosečne bazne cene—jer su se najskuplji sati pojavljivali nakon pada solarne proizvodnje. U julu bazna cena na SEEPEX-u prosečno je iznosila 109,43 evra/MWh, dok je prosečna cena konvencionalnog vršnog proizvoda bila svega 86,38 evra/MWh.

Ovakva promena odnosa između različitih perioda proizvodnje ima posledice i po ulaganja u obnovljive izvore. Investitori u solarne elektrane sve više moraju da procenjuju ostvarenu cenu proizvodnje (capture price), a ne samo prosečnu godišnju cenu električne energije. Vetroparkovi mogu zadržati veću vrednost tamo gde njihova proizvodnja nije snažno korelisana sa rastućom solarnom proizvodnjom, ali ostaju izloženi situacijama kada se slabost vetra javlja istovremeno širom regiona.

Isti trend dodatno jača ekonomsku opravdanost baterijskih sistema i fleksibilnih hidroelektrana: oni mogu preusmeravati električnu energiju iz perioda viška ka satima kada su dostupnost i solarne i energije vetra slabe.

Naredna faza integracije: manje ukupne količine, više rasporeda po satima

Za Jugoistočnu Evropu naredna faza integracije obnovljivih izvora biće manje fokusirana na ukupnu količinu proizvedene energije iz obnovljivih izvora, a više na njen raspored po satima. Solarni kapaciteti sve više određuju koliko niska može biti električna energija tokom sredine dana—dok energija vetra sve više određuje koliko često će regionu biti potreban dodatni izvor električne energije.