Suša na Dunavu produžava zastoj Černavode: Rumunija još najmanje deset dana bez punog nuklearnog oslonca

Rumunija se suočava sa produženim energetskim pritiskom dok suša na Dunavu odlaže ponovno pokretanje nuklearne elektrane Černavoda. Tehnički uslov za bezbedan rad – dovoljan nivo rečne vode – još nije ispunjen, pa će zemlja verovatno ostati bez punog oslonca na baznu proizvodnju i biti primorana da se više oslanja na uvoz i skuplje izvore upravo kada potrošnja raste.

Odlaganje ponovnog pokretanja zbog nedovoljnog nivoa Dunava

Tehnički direktor kompanije Nuclearelectrica, Emil Macovei, rekao je da nivo Dunava i dalje nije dovoljan da omogući bezbedno ponovno pokretanje makar jednog reaktora. Zbog toga Rumunija verovatno neće ponovo uključiti nijedan od dva reaktora u Černavodi najmanje još deset dana, čime se produžava gubitak oko 1,3–1,4 GW bazne proizvodnje.

Prvi blok je van pogona od 28. jula, dok je drugi blok isključen od 13. avgusta. Početna očekivanja su ukazivala na novu procenu situacije oko 10. septembra, ali najnovije hidrološke prognoze sugerišu da se značajniji oporavak nuklearne proizvodnje neće desiti pre sredine septembra.

Šta odsustvo Černavode menja u elektroenergetskom bilansu

Černavoda inače obezbeđuje značajan deo rumunske bazne proizvodnje električne energije sa niskim marginalnim troškovima. Njeno odsustvo već je promenilo elektroenergetski bilans zemlje: Rumunija se sada u većoj meri oslanja na ugalj, gas, hidroelektrane, obnovljive izvore i prekogranični uvoz.

Efekat je posebno izražen u večernjim satima nakon što proizvodnja iz solarnih elektrana počne da opada. U regionu su poslednjih dana na day-ahead tržištima zabeležene cene iznad 250 evra/MWh tokom perioda najveće potrošnje u Rumuniji i susednim tržištima, a produženi zastoj dodatno povećava izloženost takvim cenama.

Regionalni pritisak: Mađarska i Bugarska kao ključni smerovi uvoza

Zastoj Černavode ne utiče samo na domaći bilans već i na regionalnu trgovinu električnom energijom. Veći pritisak stavlja se na Mađarsku i Bugarsku – dve od glavnih potencijalnih tačaka za uvoz električne energije za Rumuniju.

Produženi zastoj dolazi nakon što su niski vodostaji Dunava već uticali na proizvodnju nuklearnih elektrana u drugim delovima regiona. Mađarska elektrana Paks i bugarska Kozloduj suočavale su se tokom avgusta sa hidrološkim ograničenjima; Kozloduj je u međuvremenu obnovio deo izgubljene proizvodnje, dok Rumunija ostaje najteži slučaj.

Klimatski rizik za hlađenje: korelacija između tehnologija

Situacija ukazuje na rastući klimatski rizik za velike termoelektrane i nuklearne elektrane koje zavise od rečne vode za sisteme hlađenja. Iako se nuklearna proizvodnja obično smatra pouzdanom i stabilnom komponentom snabdevanja, dugotrajna suša može smanjiti tu pouzdanost upravo kada hidroelektrane mogu imati slabiju proizvodnju.

Time nastaje korelirani hidrološki rizik koji istovremeno pogađa više tehnologija proizvodnje električne energije. Rumunija je već razmatrala vanredne mere, uključujući intervencije u upravljanju vodnim resursima i privremenu podršku termoenergetskim kapacitetima; što duže traje zastoj nuklearnih reaktora, to će značaj tih mera biti veći.

Posledice po tržišne cene i troškovnu poziciju zemlje

Pritisak se prenosi i na terminske cene električne energije: trgovci će u cene ugrađivati neizvesnost oko vremena ponovnog pokretanja reaktora, hidroloških uslova i raspoloživosti fleksibilnih termoenergetskih kapaciteta. Čak i delimično ponovno pokretanje nuklearnih kapaciteta moglo bi značajno poboljšati poziciju Rumunije.

Ipak, sve dok vodostaj ne bude dovoljno visok za bezbedan rad elektrane, elektroenergetski sistem zemlje ostaje izložen rizicima. Ključni problem nije samo gubitak 1,3–1,4 GW nuklearnih kapaciteta: problem je i što nedostaje deo proizvodnog miksa koji inače obezbeđuje stabilnu i relativno jeftinu električnu energiju tokom čitavog dana. Zbog toga je Rumunija trenutno neuobičajeno zavisna od uvoza i skupe fleksibilnosti tokom večernjih sati nestašice.