CBAM preoblikuje prekogranično trgovanje električnom energijom na Zapadnom Balkanu i šire od same cene ugljenika

Mehanizam za prekogranično usklađivanje cena ugljenika (CBAM) često se posmatra kao klimatski instrument. Međutim, u praksi on sve više deluje kao operativni faktor koji menja kako se električna energija kupuje i prodaje preko granica — naročito između Zapadnog Balkana i tržišta Evropske unije.

Zašto CBAM pogađa trgovanje električnom energijom

EU CBAM opisuje kao sistem čiji je cilj da se obezbedi da cena ugljenika bude plaćena za ugrađene emisije u određene proizvode koji se uvoze u EU. Električna energija je jedan od sektora obuhvaćenih mehanizmom, pa CBAM postaje direktan faktor u prekograničnom trgovanju.

Uticaj je posebno neposredan za Jugoistočnu Evropu jer je Zapadni Balkan fizički okružen tržištima EU i ostaje važan za prekogranične tokove, uključujući tranzit. Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija, Albanija i Kosovo povezani su sa susednim tržištima EU, što stvara visoko integrisanu regionalnu mrežu.

Promena tokova: niže cene na Balkanu nisu automatski značile više izvoza

U prvom kvartalu 2026. godine Energetska zajednica je prijavila značajnu promenu u obrascima tokova energije. Komercijalno zakazane prekogranične razmene između EU i Zapadnog Balkana pale su za 25%, dok su cene električne energije na dan unapred u ugovornim stranama Energetske zajednice u proseku bile 30 €/MWh niže nego na susednim tržištima EU.

Na prvi pogled, niže cene na Zapadnom Balkanu bi trebalo da podstaknu izvoz ka skupljim tržištima EU. Ipak, CBAM troškovi, zahtevi za dokumentovanjem ruta, verifikacija porekla i regulatorna neizvesnost izgleda da su promenili komercijalno ponašanje učesnika.

Rizici koje CBAM unosi: od alokacije troškova do likvidnosti

Električnu energiju je teško fizički pratiti: kada jednom uđe u mrežu, nije moguće pratiti „kao kontejneri“ kroz lanac snabdevanja. Zbog toga trgovci koriste rasporede i komercijalne tokove, garancije porekla, sertifikate, standardne faktore emisije i regulatornu dokumentaciju. U okviru CBAM-a upravo ti administrativni elementi mogu značajno uticati na ekonomiku trgovine.

Iz toga proizlazi više rizika. Prvo, rizik alokacije troškova: učesnici moraju jasno definisati ko snosi CBAM troškove — prodavac, kupac, uvoznik, trgovac ili krajnji potrošač.

Drugo, rizik porekla: električna energija iz obnovljivih izvora i hidroelektrana može naići na komplikacije ako sertifikati, deklaracije ili transportne šeme ne dokažu poreklo prema traženim standardima. Energetska zajednica je napomenula da CBAM tretman može uticati i na izvoz zelene električne energije kada se primenjuju standardni faktori emisije.

Treće, tranzitni rizik: energija može prolaziti kroz jurisdikcije Zapadnog Balkana čak i kada je komercijalno poreklo negde drugde. Ako tretman tranzita nije jasan, trgovci mogu izbegavati rute koje deluju ekonomski atraktivno ali nose regulatornu neizvesnost.

Četvrto, bazni (basis) rizik: CBAM može proširiti ili izmeniti spreadove između berzi u EU i na Zapadnom Balkanu. Cenovna razlika koja izgleda profitabilno pre uključivanja troškova usklađivanja može nestati kada se oni potpuno obračunaju.

Peto, rizik likvidnosti: ako učesnici smanje prekograničnu aktivnost zbog neizvesnosti oko CBAM-a, likvidnost može opasti. To potom povećava volatilnost tržišta, smanjuje dubinu trgovanja i širi bid-ask spreadove.

CBAM kao front-office problem za trgovce i elektroprivrede

Zbog ovih mehanizama CBAM treba posmatrati kao pitanje front-office funkcije — ne samo pravno ili regulatorno pitanje — jer trgovci moraju unapred ugraditi troškove ugljenika, izloženost rutama i zahteve za dokumentacijom pre ulaska u pozicije.

Za elektroprivrede Zapadnog Balkana CBAM menja izvozne strategije: proizvodnja zasnovana na uglju postaje manje konkurentna na tržištu EU. Hidro sistemi mogu dobiti prednost samo ako su verifikacija porekla i tretman ruta jasno definisani. Proizvođači iz obnovljivih izvora takođe mogu zahtevati jače sertifikacione okvire i sofisticiranije strukture ugovora o otkupu.

Za kupce u EU uvodi se dodatni sloj dužne pažnje (due diligence): kupovina preko granice više nije isključivo cenovna odluka već traži procenu intenziteta emisija, ugovornih odgovornosti, sertifikacionih standarda te izveštajnih obaveza uz revizorski trag.

Moguća posledica: fragmentacija tržišta

Kreatori politika suočavaju se sa ključnim rizikom fragmentacije tržišta. Ako CBAM obeshrabri efikasne prekogranične tokove električne energije, region bi mogao imati nižu likvidnost, više sistemske troškove i iskrivljene investicione signale.

Iako je CBAM zamišljen kao mehanizam za izjednačavanje cene ugljenika, u trgovini električnom energijom Jugoistočne Evrope on istovremeno postaje izazov vezan za rute, dokumentaciju i likvidnost. U tom okruženju pobednici neće nužno biti oni sa najnižom cenom električne energije već učesnici sa najčvršćim okvirima usklađenosti, najjasnijim ugovornim strukturama i najrazvijenijim upravljanjem rizikom ugljenika.