Hrvatska najavljuje reformu tržišta električne energije za odblokiranje 711 MW obnovljivih projekata

Hrvatska ulazi u proces široke revizije zakonodavstva o tržištu električne energije, s ciljem da se otklone prepreke koje su usporile projekte obnovljive energije i stvorile pravnu neizvesnost za investitore. Predložene promene idu dalje od jednokratnog „gašenja požara“: trebalo bi da redefinišu pravila priključenja na mrežu, uvedu mehanizme deljenja električne energije i prošire paletu ugovora na maloprodajnom tržištu, dok bi veleprodajni okvir trebalo da podstakne dugoročno ugovaranje.

Odloženi projekti i regulatorna neizvesnost oko priključenja

Najhitniji deo problema odnosi se na projekte koji su zadržani zbog neizvesnosti u vezi sa regulativom priključenja na mrežu. Regulator HERA je tek u maju utvrdio jediničnu naknadu za priključenje na mrežu, nakon dugotrajnog kašnjenja koje je pojedinim investitorima onemogućilo da zaključe ugovore o priključenju.

Prema podacima Hrvatske udruge za obnovljive izvore energije, do kraja avgusta trebalo je da isteknu energetska odobrenja za 16 projekata ukupne snage 711 MW. Predložene izmene zakona trebalo bi da zaštite projekte od gubitka odobrenja kada je do kašnjenja došlo zbog regulatornih okolnosti na koje investitori nisu mogli da utiču.

Kako bi se menjali rokovi i omogućilo ponovno podnošenje zahteva

Za projekte pogođene time što naknada za priključenje nije bila utvrđena, relevantni rokovi bi počinjali da teku od dana kada je HERA donela odluku. Investitorima čija su odobrenja već istekla iz istog razloga bilo bi omogućeno da ponovo podnesu zahtev.

Pored toga, kašnjenja u postupcima prostornog planiranja ili izdavanja građevinskih dozvola mogla bi predstavljati osnov za produženje rokova. Time se predviđa širi set korektivnih mehanizama, usmerenih na situacije u kojima administrativna ili regulatorna dinamika nije zavisila od investitora.

Transparentnije informacije o kapacitetima i obavezujući rokovi

Iako je inicijalni fokus na zaštiti postojećih projekata, predložene izmene prevazilaze privremeno rešavanje problema. Operatorima distributivnih sistema bilo bi naloženo da objavljuju jasnije informacije o dostupnim kapacitetima za priključenje i primenjuju transparentne i nediskriminatorne procedure.

Takođe, postojeći ugovori o priključenju proizvođača koji nemaju definisan krajnji rok za realizaciju morali bi da budu zaključeni u roku od četiri godine od stupanja izmenjenog zakona na snagu. U praksi, to uvodi vremensku disciplinu u realizaciju ugovorenih priključaka i smanjuje prostor za dugotrajno „zamrzavanje“ projekata.

Deljenje električne energije i širi izbor ugovora za kupce

Reforma predviđa i uvođenje deljenja električne energije. Koncept omogućava da proizvodnja iz obnovljivih izvora—uključujući višak sa krovnih solarnih elektrana—bude raspodeljena između potrošača i unutar stambenih zajednica.

Kupcima bi bio omogućen pristup širem izboru ugovora, uključujući opcije sa fiksnim rokom i fiksnom cenom, kao i dinamičke tarife povezane sa veleprodajnim cenama. Time se menja struktura odnosa između proizvođača i potrošača: umesto rigidnog modela naplate, uvode se mehanizmi koji mogu bolje povezati potražnju sa promenama cena na tržištu.

Veleprodajno tržište: PPA, CfD i upravljanje rizicima

Odredbe koje se odnose na veleprodajno tržište trebalo bi da podstaknu širu primenu ugovora o kupovini električne energije (PPA) i dvosmernih ugovora za razliku (CfD). Istovremeno, obaveze dobavljača u pogledu upravljanja rizicima i nacionalne procene adekvatnosti resursa postale bi deo novog regulatornog okvira.

U celini posmatrano, predložene izmene ne ciljaju samo spasavanje grupe odloženih obnovljivih projekata. One imaju nameru da Hrvatsku približe tržišnoj strukturi u kojoj su kapacitet mreže, dugoročno ugovaranje, fleksibilnost potrošača i sigurnost snabdevanja tretirani kao međusobno povezani elementi razvoja tržišta obnovljive energije.