Hrvatska u junu smanjila domaću proizvodnju struje, uvoz i dalje ključan za pokrivanje potražnje

Hrvatski elektroenergetski sistem je u junu ostao snažno oslonjen na prekogranično snabdevanje, čak i dok obnovljivi izvori čine sve veći deo domaće proizvodnje. Za investitore i tržišne učesnike to je važan signal: promena strukture proizvodnje napreduje, ali bilans i dalje zavise od regionalnih tokova električne energije i dostupnosti hidrološke proizvodnje.

Pad neto proizvodnje uprkos jačim obnovljivim izvorima

Neto proizvodnja električne energije iznosila je 881 GWh, što predstavlja pad od 2,7% u odnosu na 905 GWh zabeleženih u junu 2025. godine. Hidroenergija je ostala najveći domaći izvor sa oko 39% u ukupnoj proizvodnji. Vetroturbine su proizvele 152 GWh (17,3%), dok su solarne elektrane proizvele 195 GWh (22,1%). Termoelektrane su dale 119 GWh, odnosno 13,5% ukupne proizvodnje.

Uvoz dominira bilansom: domaća proizvodnja nije dovoljna

Širi bilans pokazuje da domaća proizvodnja i dalje nije bila dovoljna da pokrije potrebe zemlje za električnom energijom. Hrvatska je tokom meseca uvezla 1.262 GWh, što je tek neznatno manje nego godinu ranije (1.267 GWh). Izvoz je zabeležio izraženiji pad od 5,4%, na 547 GWh, sa 578 GWh u junu 2025.

Visok nivo bruto uvoza u odnosu na domaću proizvodnju znači da je tržište i dalje izloženo kretanjima veleprodajnih cena električne energije u regionu jugoistočne i centralne Evrope. Ta osetljivost posebno dolazi do izražaja tokom perioda slabije hidrološke proizvodnje ili niže proizvodnje iz obnovljivih izvora.

Promena energetskog miksa uz rast zavisnosti od regionalnog trgovanja

Podaci ukazuju na mešovitu strukturu elektroenergetskog sistema koja se menja: solarne i vetroelektrane postaju značajniji oslonac domaće proizvodnje, ali Hrvatska se istovremeno i dalje oslanja na regionalno tržište kako bi zadovoljila potražnju. U praksi, to znači da povećanje udela obnovljivih izvora ne uklanja automatski potrebu za prekograničnom razmenom kada domaća ponuda ne dostigne nivo potreban za pokrivanje potražnje.

Slabija gasna proizvodnja i kretanja naftnih tokova

Domaća proizvodnja prirodnog gasa dodatno je oslabila: Hrvatska je proizvela 51 milion kubnih metara gasa, što predstavlja pad od 16,4% na godišnjem nivou. Istovremeno, uvoz gasa porastao je za 41,6%, na 269 miliona kubnih metara.

Na strani tečnih goriva, proizvodnja sirove nafte smanjena je za 2,6% na 37.000 tona. Proizvodnja naftnih derivata porasla je na 334.000 tona, naspram 299.000 tona u junu prethodne godine.

Kombinacija rasta solarne i vetroenergije sa istovremenom zavisnošću od prekogranične trgovine električnom energijom ukazuje da će hrvatsko tržište ostati osetljivo na regionalne cene, dostupnost hidroenergije i stanje elektroenergetskih sistema susednih zemalja—posebno kada vremenski uslovi ili operativni faktori ograniče domaću ponudu.