Pakš II ubrzava gradnju, ali Mađarska preispituje finansiranje i tehničke pretpostavke

Pakš II, mađarski nuklearni projekat ukupnog kapaciteta 2.400 MW, ulazi u intenzivniju fazu izgradnje, ali se paralelno otvara niz finansijskih i operativnih pitanja koja investitore drže na oprezu. Dok građevinski radovi napreduju, mađarska vlada preispituje delove ugovorne i finansijske strukture projekta, čime se povećava neizvesnost oko jedne od najvećih energetskih investicija u centralnoj Evropi.

Građevinski radovi: blok 5 najdalje, blok 6 u pripremi

Najviše je odmaklo na bloku 5, gde je priprema temelja reaktorske zgrade završena više od 80 odsto nakon ugradnje više od 18.000 kubnih metara betona. Preostali radovi na temeljima trebalo bi da budu okončani pre početka zime. Istovremeno napreduje iskopavanje nuklearnog ostrva za blok 6, dok je početak betoniranja planiran do kraja 2026. godine.

Oprema stiže paralelno: Rosatom i Alstom u lancu snabdevanja

Proizvodnja opreme teče uporedo sa građevinskim aktivnostima. Rosatom je započeo proizvodnju opreme za oba reaktora VVER-1200, a hvatač rastopljenog jezgra težak 730 tona za prvi blok isporučen je na lokaciju Pakš 2024. godine. U lancu snabdevanja učestvuju kompanije iz Francuske, SAD, Nemačke, Austrije, Švajcarske, Holandije, Češke, Slovačke i Turske.

Na strani turbina, Alstom je započeo proizvodnju u svojoj fabrici u Belforu u aprilu 2025. godine.

Finansijska struktura ostaje ključna tačka rizika

Finansiranje projekta ostaje jedno od najosetljivijih pitanja. Pakš II se oslanja na ruski državni kredit u vrednosti do 10 milijardi evra. Veće izmene postojećih ugovora ili zamena glavnog izvođača mogle bi zahtevati ponovne pregovore o uslovima finansiranja, što potencijalno može uticati na rok završetka projekta.

Klimatski uslovi i hlađenje: Dunav kao operativni test

Pored ugovornih i finansijskih tema, otpornost projekta na klimatske uslove ponovo je dospela u fokus nakon izuzetno niskog vodostaja Dunava. To je otvorilo pitanje dostupnosti rashladne vode i potrebe za dodatnim merama kako bi elektrana mogla pouzdano da radi tokom perioda suše.

Uvođenje zatvorenog sistema hlađenja predstavljalo bi značajniju promenu projektne konfiguracije koja bi povećala troškove i mogla da utiče na dinamiku izgradnje.

Balansiranje između troškova izmene i dugoročnih obaveza

Zbog svega navedenog, Mađarska se suočava sa potrebom da balansira između visokih troškova potencijalnih izmena projekta koji je već u poodmakloj fazi izgradnje i dugoročnih pitanja vezanih za finansiranje, otpornost sistema hlađenja i sigurnost snabdevanja električnom energijom.