Mađarska preispituje Pakš II do kraja 2026, dok rast solarnih kapaciteta menja ekonomiku nuklearne energije

Mađarska je stavila proširenje nuklearne elektrane Pakš II pod reviziju do kraja 2026. godine, otvarajući pitanje da li je dodatna bazna proizvodnja i dalje najbolji odgovor na brzo menjajuću strukturu energetskog sistema. Odluka dolazi u trenutku kada solarni kapaciteti već preoblikuju način na koji se proizvodi električna energija u zemlji, a tržište sve češće traži fleksibilnost umesto same količine energije.

Ministar energetike Ištvan Kapitanji rekao je da vlada očekuje završetak revizije do kraja godine. Preispitivanje se odvija paralelno s razmatranjem produženja radnog veka postojećih reaktora Pakš I za još 20 godina, počev od 2032. godine.

Solarni višak i volatilnost cena pojačavaju potrebu za fleksibilnošću

U pozadini odluke je šira promena na mađarskom elektroenergetskom tržištu: više od 8 GW solarnih kapaciteta menja dinamiku proizvodnje. Tokom sunčanih perioda veleprodajne cene mogu naglo padati ili čak postajati negativne, dok se nakon zalaska sunca tržište može suočiti s manjkom ponude.

To, prema oceni iz teksta, može oslabiti ekonomsku opravdanost dodavanja novih nefleksibilnih baznih kapaciteta — osim ako potražnja za električnom energijom, skladištenje i izvoz ne porastu dovoljno brzo da apsorbuju dodatnu proizvodnju.

Pakš II je prvobitno zamišljan kao projekat koji bi zamenio zastarele nuklearne blokove i očuvao snažnu ulogu domaće bazne proizvodnje. Međutim, sistem u koji bi se projekat uklopio danas se značajno razlikuje od onog za koji je planiran: solarna energija sada dominira novim kapacitetima.

Skladištenje postaje ključni faktor u proceni Pakša II

Mađarska ističe da razvoj sistema za skladištenje energije zaostaje za rastom solarnih kapaciteta. Upravo ta razlika ima direktan uticaj na preispitivanje Pakš II, jer veliki nuklearni reaktori obezbeđuju stabilnu proizvodnju, ali imaju ograničene mogućnosti da ekonomski odgovore na ekstremne promene cena tokom dana.

Baterije, reverzibilne hidroelektrane i fleksibilna proizvodnja odgovaraju na drugačiju potrebu — omogućavaju pomeranje električne energije iz perioda nižih ka periodima viših cena. Ako Pakš I bude radio duže, a kapaciteti za skladištenje nastave da rastu, Mađarska dobija više vremena da proceni koliko joj je dodatnih baznih kapaciteta realno potrebno.

Regionalne posledice odluke o nuklearnom proširenju

Revizija projekta ima i regionalni domet. Mađarska je jedan od najvažnijih uvoznika električne energije u jugoistočnoj Evropi i značajan trgovački centar u regionu. Veći novi nuklearni kapacitet mogao bi smanjiti dugoročnu zavisnost od uvoza i potencijalno povećati izvoz prema Srbiji, Rumuniji, Hrvatskoj, Sloveniji i Slovačkoj.

S druge strane, odlaganje ili promena Pakša II moglo bi zadržati viši nivo regionalne potražnje za uvoznom električnom energijom. To znači da odluka nije važna samo za Mađarsku: indirektno konkurišu proizvođači iz susedstva — hidroelektrane i vetroelektrane u Srbiji, nuklearni i obnovljivi kapaciteti u Rumuniji, hidroelektrane u Hrvatskoj i regionalne gasne elektrane.

Iako odluka koja se očekuje do kraja godine neće rešiti sva otvorena pitanja vezana za Pakš II, ona jasno pokazuje da strategiju proizvodnje električne energije u Mađarskoj više ne oblikuje isključivo potreba za zamenom starih nuklearnih reaktora. Rast solarnih kapaciteta (preko 8 GW), duži rad Pakša I i sve veća potreba za skladištenjem primoravaju vladu da ponovo razmotri koju vrstu proizvodnih kapaciteta će elektroenergetski sistem vrednovati tokom naredne dve decenije.