Mađarska otvara put za vetroprojekte: tender za 702 MVA mrežnog kapaciteta

Mađarska pokušava da ublaži posledice dominacije solarnih kapaciteta tako što rezerviše značajan deo ograničenog mrežnog prostora za energiju vetra. Tender za 702 MVA priključnog kapaciteta ne predstavlja samo novi korak u razvoju obnovljivih izvora, već i jasnu poruku investitorima da će pristup mreži sve više određivati tempo rasta — čak i kada proizvodna tehnologija nije problem.

Koliki je tender i kako se dodeljuju kapaciteti

MEKH će ponuditi kapacitet na devet mrežnih čvorova u šest oblasti. Rok za podnošenje prijava je 30. oktobar, a odluke o dodeli očekuju se do 13. decembra.

Najraniji datum priključenja je 30. septembar 2030, dok odabrani projekti moraju da završe priključenje najkasnije do septembra 2032. godine.

Zašto je vetar sada u fokusu

Tender je posebno značajan jer Mađarska poslednjih godina dodaje velike količine fotonaponskih kapaciteta, dok je razvoj vetroelektrana bio ograničen regulatornim i prostornim restrikcijama. To je vremenom dovelo do sve izraženije strukture obnovljivih izvora zasnovane pretežno na solarnoj energiji.

Solarna proizvodnja je pomogla da se smanje veleprodajne cene električne energije tokom dana, ali istovremeno je doprinela većim razlikama između podnevnih i večernjih cena. U tom kontekstu, energija vetra se vidi kao potencijalni korektiv profila proizvodnje, jer nije toliko koncentrisana na dnevne sate kao solarna energija.

Mreža kao glavno ograničenje i zahtevna integracija sistema

U praksi, pristup elektroenergetskoj mreži — a ne sama tehnologija proizvodnje — sve češće postaje glavno ograničenje za nove projekte. Mađarski operator prenosnog sistema mora da integriše brzo rastuću solarnu proizvodnju, planirane baterijske sisteme, industrijsku potrošnju i buduće vetroelektrane, uz očuvanje stabilnosti sistema koji se u velikoj meri oslanja na baznu proizvodnju iz nuklearnih elektrana.

Zbog toga nova dodela kapaciteta direktno dobija vrednost: ona pretvara ograničeni mrežni resurs u konkretan prostor za nove investicije koje bi mogle da promene miks proizvodnje tokom naredne decenije.

Uslovi tendera i implikacije za skladištenje energije

Od investitora se očekuje ispunjavanje uslova koji obuhvataju razvoj projekata na prethodno korišćenim lokacijama, obaveze prema lokalnim zajednicama i zajedničku mrežnu infrastrukturu. Pojedini elementi sistema bodovanja dodatno favorizuju skladištenje energije i opremu poreklom iz Evrope.

To bi moglo da podstakne investitore da baterije uključe u projekte vetroelektrana već u fazi razvoja, umesto da skladištenje dodaju naknadno.

Tržišni rizici ostaju: zategnutost sistema i vremenska distanca

Tender neće rešiti kratkoročnu zategnutost mađarskog elektroenergetskog sistema, jer projekti ne mogu biti priključeni pre 2030. godine. Mađarski sistem je posebno izložen večernjoj nestašici električne energije: trgovanja na tržištu električne energije za dan unapred više puta su pokazala niske ili umerene cene tokom podneva, nakon kojih su večernji pikovi prelazili 250 evra/MWh.

Solarna proizvodnja može pokriti značajan deo dnevne potrošnje, ali nakon zalaska sunca naglo opada. Kapaciteti vetroelektrana sa drugačijim profilom proizvodnje mogli bi da smanje taj disbalans, naročito tokom jeseni i zime kada je dostupnost solarne energije manja.

Šira poruka tržištu Centralne i Jugoistočne Evrope

Tender takođe odražava širu promenu u ulaganjima u obnovljive izvore širom Centralne i Jugoistočne Evrope: kako raste udio varijabilne proizvodnje, mrežna infrastruktura postaje ključni faktor konkurentnosti.

Za investitore to otvara pristup tržištu na kojem je ograničen razvoj vetroelektrana godinama držao konkurenciju nižom nego u sektoru solarne energije — ali projekti će se i dalje suočavati s rizicima povezanim sa dozvolama, finansiranjem i nabavkom opreme pre početka izgradnje.

Konačno, veći značaj tendera ogleda se u poruci koju šalje investitorima: nakon godina kada su širenje mađarskih obnovljivih kapaciteta gotovo u potpunosti predvodile solarne elektrane, zemlja sada rezerviše značajan mrežni prostor za energiju vetra. Ako se realizuje nakon 2030. godine, to bi moglo doprineti uravnoteženijem portfoliju obnovljivih izvora i smanjiti jaz između dnevne ponude zasnovane na suncu i skuplje električne energije tokom večernjih sati.