Mađarska planira potpunu zamenu ruskog gasa do oktobra 2027: rok koji testira regionalne kapacitete

Mađarska najavljuje cilj koji bi mogao da preoblikuje regionalnu mapu snabdevanja gasom: vlasti kažu da mogu u potpunosti da zamene ruski gas do oktobra 2027. godine. Za investitore i učesnike na tržištu to nije samo odluka o nabavci, već test sposobnosti jugoistočne i centralne Evrope da preusmere milijarde kubnih metara kroz alternativne pravce—u uslovima kada su prekogranični kapaciteti često ograničavajući faktor.

Alternativni pravci umesto TurkStreama

Ministar privrede i energetike Ištvan Kapitanji rekao je da postojeće interkonekcije i alternativni izvori snabdevanja treba da omoguće Mađarskoj da pokrije potražnju bez ruskog gasa do roka predviđenog za postepeno ukidanje ruskog gasa u Evropskoj uniji. Izjava predstavlja značajnu promenu za jedno od centralnoevropskih tržišta koje je tradicionalno bilo među najzavisnijima od ruskih isporuka.

Mađarska je najveći deo ruskog gasa dobijala preko TurkStreama i balkanske rute kroz Srbiju. Preusmeravanje tih tokova povećalo bi značaj veza sa Rumunijom, Hrvatskom i Slovačkom, kao i potencijalnog LNG-a koji stiže preko Grčke, a zatim se transportuje na sever kroz Bugarsku.

Za jugoistočnu Evropu posledice idu dalje od Mađarske

U jugoistočnoj Evropi promena bi mogla biti znatno šira od same mađarske odluke o nabavci. Rumunija se priprema za povećanje domaće proizvodnje, dok je Grčka brzo proširila ulogu LNG „kapije“. Bugarska i Rumunija sve više omogućavaju tokove gasa sa juga ka severu prema centralnoj Evropi.

U tom kontekstu, hrvatski LNG terminal Krk i sistem Adria mogli bi dobiti sličan strateški značaj. Mađarska je takođe pokrenula razgovore o maksimalnom korišćenju hrvatskog naftovoda Adria, što ukazuje na širi pokušaj smanjenja zavisnosti od Rusije i u oblasti sirove nafte i gasa.

Komercijalna realnost: kapaciteti i cene određuju šta je moguće

Iako infrastruktura može fizički da diversifikuje izvore, glavno komercijalno pitanje je da li alternativne rute mogu obezbediti dovoljne količine po konkurentnim cenama. Interkonekcija Arad–Segedin između Rumunije i Mađarske već je u periodima snažnih tokova ka severu radila blizu svog kapaciteta. To znači da veća rumunska proizvodnja ili dodatni LNG iz Grčke neće automatski rezultirati većim snabdevanjem Mađarske ako prenosni kapacitet ne može da primi dodatne količine.

Sličan problem odnosi se i na hrvatske pravce: tarife za transport, zagušenje mreže i cene LNG-a odlučuju da li je alternativni ulaz komercijalno privlačan. Zbog toga bi promena pravca snabdevanja mogla pojačati interes za investicije u dodatne interkonekcije i proširenje kapaciteta kompresorskih stanica širom regiona. Takođe bi mogla pojačati konkurenciju između Grčke i Hrvatske kao južnih ulaznih tačaka za LNG.

Šta to znači za Srbiju

Za Srbiju su posledice posebno važne jer se nalazi na glavnom koridoru TurkStreama kojim se ruski gas transportuje ka Mađarskoj. Smanjenje mađarske potražnje za gasom koji dolazi tim pravcem moglo bi umanjiti strateški značaj tranzita kroz Srbiju, dok bi istovremeno povećalo pritisak na Srbiju da diversifikuje svoje snabdevanje.

Rok do oktobra 2027 kao signal tržištu

Regionalno tržište gasa time prelazi ka složenijoj strukturi: energetska sigurnost se sve manje zasniva prvenstveno na jednom dobavljaču i jednom koridoru, a sve više zavisi od toga da li više izvora može međusobno da konkuriše kroz ograničenu prekograničnu infrastrukturu. Mađarski cilj do oktobra 2027. postavlja jasan rok za ovu tranziciju—i stavlja fokus na to koliko brzo region može uskladiti kapacitete, troškove transporta i dostupnost alternativnog gasa.