Mađarska i Italija zadržale rast veleprodajnih cena struje dok zapad Evrope tone

Dok je evropsko tržište električne energije u celini signaliziralo popuštanje cena na pojedinim zapadnim lokacijama, Mađarska i Italija su u nedelji zaključno sa 20. septembrom zabeležile rast veleprodajnih cena. Razlika je važna za trgovce i proizvođače jer pokazuje da se kretanja ne prenose jednako preko regiona — čak ni kada potražnja slabi.

Italija najskuplja u regionu, Mađarska jača od nemačkog proseka

Italija je imala najvišu nedeljnu prosečnu cenu električne energije za dan unapred u obuhvaćenom regionu, dostigavši 215,82 evra/MWh. To predstavlja rast od 2,51% u odnosu na prethodnu nedelju. U Mađarskoj je cena porasla 2,69%, na 182,08 evra/MWh.

Nasuprot tome, Nemačka je zabeležila pad od 16,71%, na 135,25 evra/MWh. Kao rezultat toga, mađarska električna energija bila je gotovo 47 evra/MWh skuplja od nemačkog proseka.

Slabija potražnja nije dovoljna: manje obnovljive proizvodnje i drugačiji tokovi

Regionalni jaz nije objašnjen samo smanjenjem potrošnje. Potražnja za električnom energijom u centralnoj i jugoistočnoj Evropi smanjena je za 6,37%, ali je istovremeno proizvodnja iz varijabilnih obnovljivih izvora pala za 8%, što je umanjilo raspoloživost jeftinije struje.

Promenili su se i prekogranični tokovi: Mađarska je povećala neto uvoz, dok su potrebe Rumunije za uvozom značajno porasle. Takva kombinacija — slabija potrošnja uz manju ponudu iz varijabilnih izvora i pojačane potrebe za uvozom — može da podrži više cene čak i kada se na drugim mestima vidi pad.

Različiti signali širom jugoistočne Evrope

Kretanja nisu bila ista u svim zemljama jugoistočne Evrope. U Srbiji je prosečna cena iznosila 151,46 evra/MWh, što predstavlja pad od 2,72%. U Bugarskoj je cena pala 2,93%, na 162,07 evra/MWh. Rumunija je zadržala gotovo nepromenjenu cenu od 177,36 evra/MWh.

Implikacije za izvoznike: veća premija Mađarske prema Nemačkoj

Nedelja je donela različite cenovne signale izvoznicima sa obe strane regiona. Premija Mađarske u odnosu na Nemačku dodatno se povećala, dok je Italija ostala tržište sa najvišom cenom među obuhvaćenim zemljama.

Uprkos zajedničkom kontekstu slabije regionalne potražnje i pada proizvodnje iz varijabilnih obnovljivih izvora širom dela jugoistočne Evrope, razlike između tržišta ostaju izražene — što ukazuje da lokalna ponuda- potražnja dinamika i prekogranični tokovi trenutno imaju presudnu ulogu u određivanju nivoa cena.