Hrvatska gradi BESS portfelj od oko 250 MWh, ali subvencije ostaju uglavnom neiskorišćene

Hrvatska je napravila prvi veći iskorak u razvoju sistema za skladištenje energije, formirajući investicioni portfelj baterijskih projekata od oko 250 MWh. Ipak, tempo realizacije i iskorišćenost javne podrške otvaraju pitanje da li će tržišni uslovi biti dovoljno zreli da bi se ulaganja u BESS (battery energy storage systems) održala bez stalnog oslanjanja na subvencije.

Portfelj od 47 projekata i ugovori vredni oko 16,3 miliona evra

Prema informacijama iz programa, Hrvatska je uspostavila svoj prvi značajniji investicioni portfelj kroz 47 projekata ukupne snage preko 100 MW i kapaciteta oko 250 MWh. Nadležne institucije potpisale su ugovore o podršci u vrednosti od oko 16,3 miliona evra.

Neki od baterijskih sistema su već završeni, dok se očekuje da preostali projekti budu pušteni u rad tokom 2026. godine. Projekti zajedno predstavljaju približno isti cilj od oko 250 MWh skladišnog kapaciteta.

Oko 50 miliona evra dostupno, ugovoreno samo oko trećine

Iako je portfelj formiran i deo projekata već napreduje, ključan signal dolazi iz podataka o finansijskoj realizaciji. Hrvatska je u okviru programa stavila na raspolaganje oko 50 miliona evra, što znači da je do sada ugovoreno svega oko trećine ukupno dostupne podrške.

Takav odnos između raspoloživih sredstava i ugovorenog iznosa sugeriše da sama visina subvencija nije bila dovoljna da razvoj skladištenja energije ubrza brzinom koju su kreatori politike očekivali.

Zarada zavisi od tržišta koja se još razvijaju

Ekonomska opravdanost baterijskih sistema ne oslanja se samo na bespovratna sredstva za izgradnju. Investitorima je potrebno poverenje da će projekti moći da ostvaruju prihode kroz različite mehanizme, uključujući arbitražu na veleprodajnom tržištu, usluge balansiranja i pomoćne usluge ili kroz uštede kod potrošnje iza brojila.

U tekstu se naglašava da se ta relevantna tržišta u Hrvatskoj i dalje razvijaju. Istovremeno, zemlja raspolaže značajnim hidroenergetskim kapacitetima koji već obezbeđuju deo fleksibilnosti koju baterije pružaju na drugim tržištima, što može ograničiti neke mogućnosti za prihod od kratkotrajnog skladištenja.

Dnevne razlike u cenama i mrežna ograničenja

Povećanje solarnih kapaciteta počinje da stvara izraženije razlike u cenama električne energije tokom dana: fotonaponska proizvodnja obara cene tokom dnevnih sati, dok električna energija u večernjim satima zadržava veću vrednost. Očekuje se da bi takvi obrasci postepeno mogli poboljšati ekonomsku opravdanost ulaganja u baterijske sisteme.

Ipak, pristup elektroenergetskoj mreži ostaje dodatno ograničenje. Investitorima su potrebna jasna pravila za priključenje i dovoljan mrežni kapacitet za punjenje i pražnjenje baterija bez stvaranja novih zagušenja.

Kod velikih industrijskih potrošača računica može biti drugačija: baterije mogu smanjiti preuzimanje električne energije iz mreže tokom vršnih opterećenja i povećati korišćenje sopstvene solarne proizvodnje umesto oslanjanja isključivo na prihode sa veleprodajnog tržišta.

Prvi talas kao test; sledeće pitanje je investiciona održivost

Iako je portfelj od oko 250 MWh skroman u poređenju s projektima skladištenja energije višestrukih gigavat-časova koji se razvijaju u Rumuniji i Grčkoj, on Hrvatskoj daje koristan operativni pokazatelj. Investitori, finansijeri i regulatorna tela moći će da prate kako sistemi funkcionišu na domaćim tržištima balansiranja i električne energije.

Ako projekti ostvare atraktivne prinose, neiskorišćeni deo javnih sredstava mogao bi poslužiti kao osnova za veći drugi talas ulaganja. U suprotnom, ako se pokaže da projekti imaju poteškoće, neiskorišćeni deo subvencija mogao bi ukazati na potrebu za izmenama tržišnog modela — a ne samo na dodatno finansiranje.

Sadašnje proširenje skladištenja energije van pilot-okvira postavlja poslednje pitanje: hoće li prihodi sa tržišta električne energije postati dovoljno visoki da baterijski sistemi postanu investiciono održivi bez značajne državne podrške.