Renalfa pretvara solarnu elektranu Devnja u hibridni projekat od 65 MWp sa baterijama od 165 MWh

Bugarska ulazi u novu fazu razvoja obnovljivih izvora, gde se fokus sve više pomera sa brzog dodavanja novih solarnih megavata ka izvlačenju veće vrednosti iz već postojećih lokacija priključenih na mrežu. U tom kontekstu, Renalfa IPP je proširila svoju solarnu elektranu Devnja i pretvorila je u hibridni projekat, što investitorima otvara put ka efikasnijem korišćenju mrežne infrastrukture i upravljanju prihodima.

Proširenje kapaciteta i baterijsko skladište

Kompanija Renalfa IPP povećala je fotonaponski kapacitet elektrane Devnja sa 5 MWp na 65 MWp i povezala ga sa baterijskim sistemom kapaciteta 60 MW/165 MWh. Time je, kako se navodi, značajno povećana vrednost postojeće priključne tačke na elektroenergetsku mrežu.

Proširenjem je proizvodni kapacitet približno povećan 13 puta, dok dodatni baterijski sistem omogućava oko 2,75 sati skladištenja energije pri punoj snazi. Renalfa ovaj korak opisuje kao novu fazu razvoja obnovljivih izvora energije u Bugarskoj.

Zašto hibridizacija postaje privlačna

Umesto oslanjanja isključivo na izgradnju novih solarnih elektrana, investitori sve češće koriste postojeće lokacije koje su već priključene na mrežu kako bi kombinovali veću proizvodnju električne energije sa skladištenjem. Takav pristup se ocenjuje kao atraktivan jer priključak na mrežu postaje jedna od najvrednijih imovina na tržištima obnovljive energije u jugoistočnoj Evropi.

Projekti koji već imaju obezbeđen priključak potencijalno mogu da se prošire brže i da izbegnu deo neizvesnosti s kojom se suočavaju oni koji čekaju dodatni mrežni kapacitet u sve opterećenijim redovima za priključenje.

Skladištenje kao zaštita prihoda tokom niskih cena

Komercijalna logika projekta nije vezana samo za tehničku optimizaciju, već i za strukturu cena električne energije. Bugarska beleži sve češće periode veoma niskih ili negativnih cena tokom perioda intenzivne solarne proizvodnje.

Za isporuku 20. septembra cene su pale nešto ispod nule tokom nekoliko intervala u sredini dana, da bi se zatim u večernjim satima podigle na više od 240 evra/MWh. U takvom okruženju hibridni projekti mogu da preusmere deo proizvedene solarne energije: umesto prodaje tokom sati s najnižim cenama, energija se skladišti i kasnije isporučuje kada tržišni uslovi postanu povoljniji.

Renalfa navodi i da konfiguracija treba da omogući stabilnije proizvode zelene električne energije, približavajući projekat mogućnosti isporuke oblikovane ili bazne potrošnje prilagođene obnovljivoj energiji, a ne isključivo povremene proizvodnje iz panela.

Potencijal za korporativne kupce

To bi moglo da bude posebno važno za korporativne kupce. Industrijski potrošači često traže predvidljivije profile isporuke električne energije umesto proizvodnje koja potpuno zavisi od dostupnosti sunčeve energije. Skladištenje omogućava dobavljačima iz obnovljivih izvora da ponude ugovore koji su bliži stvarnom profilu potrošnje kupca.

Povećanje iskorišćenja mrežne infrastrukture

Pored uticaja na prihode, hibridizacija poboljšava iskorišćenost prenosne i distributivne infrastrukture. Konvencionalna solarna elektrana može intenzivno koristiti svoj priključak na mrežu uglavnom tokom dela dana, dok dodavanje baterija omogućava plasman električne energije preko istog priključka tokom većeg broja sati.

Kako priključni kapacitet postaje sve oskudniji, ovakva optimizacija mogla bi da bude jedan od ključnih ekonomskih argumenata za baterijsko skladištenje locirano uz solarnu proizvodnju.

Devnja tako predstavlja primer tranzicije: nekadašnja solarna elektrana snage 5 MW transformisana je u platformu sa 65 MWp proizvodnog kapaciteta i 165 MWh skladišta energije, pokazujući kako se nova faza razvoja obnovljivih izvora može zasnovati na povećanju vrednosti postojećih megavata umesto samo na njihovom brzom širenju.