Bugarski neto izvoz struje porastao 62% na 3,5 TWh: obnovljivi izvori i baterije preoblikuju regionalnu trgovinu

Neto izvoz električne energije iz Bugarske porastao je za 62%, na 3,5 TWh, tokom prvih devet meseci i prvih dana oktobra 2026. godine. Rast se pripisuje većoj proizvodnji iz obnovljivih izvora i širenju kapaciteta za skladištenje energije u baterijama, čime se dodatno učvršćava uloga Bugarske kao jednog od ključnih snabdevača električnom energijom u Jugoistočnoj Evropi.

Proizvodnja raste brže od potrošnje

Prema podacima koje je predstavilo Udruženje za proizvodnju, skladištenje i trgovinu električnom energijom, na osnovu informacija operatora prenosnog sistema, neto izvoz je povećan sa 2,16 TWh u istom periodu 2025. godine. U istom razdoblju ukupna proizvodnja električne energije porasla je za 12,24%, dok je domaća potrošnja zabeležila rast od 8,45%, stvarajući veći višak za plasman na tržišta van zemlje.

Proizvodnja iz obnovljivih izvora dostigla je približno 11,5 TWh, što predstavlja međugodišnji rast od gotovo 34%. Obnovljivi izvori činili su skoro 80% ukupnog povećanja nacionalne proizvodnje električne energije, signalizirajući značajnu promenu strukture proizvodnje.

Baterije povećavaju vrednost viška proizvedene solarne energije

Solarna energija sve više se pojavljuje kao glavni oslonac dodatne proizvodnje. Istovremeno, baterijski sistemi sve češće omogućavaju da se električna energija proizvedena u periodima nižih dnevnih cena preusmeri ka satima sa unosnijom potražnjom, posebno u večernjim terminima.

U periodu od januara do početka oktobra baterijski sistemi isporučili su približno 1,72 TWh električne energije bugarskom elektroenergetskom sistemu, naspram oko 190 GWh godinu dana ranije. Taj skok ukazuje na brzo širenje instaliranih kapaciteta skladištenja i njihovu sve važniju funkciju u optimizaciji trgovine na veleprodajnom tržištu.

Dodatno se vidi kako se višak solarne proizvodnje pretvara u fleksibilnu ponudu: 8. oktobra proizvodnja solarnih elektrana dostigla je gotovo 4,3 GW u ranim popodnevnim satima, nadmašivši domaću potrošnju od oko 4,1 GW. Punjenje baterija apsorbovalo je deo tog viška, omogućavajući da se energija sačuva za kasniju isporuku.

Bez skladištenja, dodatni solarni kapaciteti mogli bi da prodube pad cena tokom podneva i povećaju potrebu za ograničavanjem proizvodnje. Sa baterijama, deo te energije može se usmeriti ka satima kada Rumunija, Mađarska i druga susedna tržišta beleže veću potražnju i više cene—pa rezultat nije samo veća količina izvoza već fleksibilniji izvozni profil.

Nuklearna ograničenja testiraju novu ravnotežu

Rast obnovljivih izvora i skladištenja posebno je relevantan jer se Bugarska suočava sa operativnim ograničenjima nuklearnih kapaciteta. Šesti blok nuklearne elektrane Kozloduj ušao je u planirani remont u oktobru, dok je peti blok bio izložen ograničenjima zbog niskog vodostaja Dunava. U takvim okolnostima smanjena raspoloživost stabilnih proizvodnih kapaciteta dodatno podiže značaj upravljivijih izvora poput sunca uz podršku baterija.

Ipak, sledeći izazov dolazi sezonski: tokom zime proizvodnja solarnih elektrana opada dok potražnja raste. Zbog toga bi naredna faza investicija mogla da obuhvati dodatne vetroelektrane, skladištenje energije sa dužim vremenom isporuke i prenosne kapacitete koji omogućavaju plasman električne energije na regionalna tržišta gde postoji izražen manjak ponude.

U konačnici, rast izvoza pokazuje da obnovljivi izvori i baterijski sistemi već menjaju tržišnu poziciju Bugarske. Sledeći test biće sposobnost ove fleksibilnosti da očuva konkurentsku prednost zemlje u izvozu tokom zime—kada se solarna proizvodnja smanjuje i kada raspoloživost nuklearnih kapaciteta ostaje ograničena.