Bugarska povećala neto izvoz električne energije za 62% zahvaljujući obnovljivima i rastu baterijskog skladištenja

Neto izvoz električne energije iz Bugarske ubrzao je tempo u 2026. godini, povećavši se za 62% na 3,5 TWh tokom prvih devet meseci i prvih dana oktobra. Rast nije rezultat samo veće proizvodnje, već i promena u načinu na koji se višak energije iz obnovljivih izvora koristi—uz sve veću ulogu baterijskih sistema koji omogućavaju preusmeravanje električne energije ka periodima kada su cene i potražnja povoljniji.

Izvoz raste zajedno s proizvodnjom i domaćom potrošnjom

Prema podacima koje je predstavilo Udruženje za proizvodnju, skladištenje i trgovinu električnom energijom, koristeći informacije operatora prenosnog sistema, neto izvoz je u istom periodu 2025. godine iznosio 2,16 TWh. U 2026. godini ukupna proizvodnja električne energije porasla je za 12,24%, dok je domaća potrošnja zabeležila rast od 8,45%.

Proizvodnja iz obnovljivih izvora dostigla je približno 11,5 TWh, što predstavlja međugodišnji rast od gotovo 34%. Obnovljivi izvori činili su gotovo 80% ukupnog povećanja nacionalne proizvodnje, što ukazuje da se struktura energetskog bilansa Bugarske vidljivo menja.

Baterije pretvaraju višak iz podneva u izvozni potencijal

Solarna energija se sve više profilira kao ključni generator dodatne proizvodnje. Istovremeno, baterijski sistemi sve češće omogućavaju da se deo viška električne energije sačuva i isporuči kasnije—posebno u večernjim satima kada su tržišni uslovi drugačiji nego tokom dana.

U periodu od januara do početka oktobra baterijski sistemi isporučili su približno 1,72 TWh električne energije bugarskom elektroenergetskom sistemu. To je značajno više u odnosu na oko 190 GWh godinu dana ranije, što odražava brzo širenje instalisanih kapaciteta za skladištenje.

Dodatno osvetljenje daje podatak od 8. oktobra: proizvodnja solarnih elektrana dostigla je gotovo 4,3 GW u ranim popodnevnim satima, nadmašivši domaću potrošnju od oko 4,1 GW. Punjenje baterija apsorbovalo je deo tog viška, čime se smanjuje rizik da dodatna solarna proizvodnja pritisne cene tokom podneva ili dovede do potrebe za ograničavanjem proizvodnje.

U praktičnom smislu, skladištenje menja komercijalnu vrednost proizvedene energije: umesto da povećanje obnovljive proizvodnje automatski znači samo veću količinu dostupnu za izvoz, veći deo te energije može se preusmeriti ka satima kada Rumunija, Mađarska i druga susedna tržišta beleže veću potražnju i više cene. Rezultat je fleksibilniji izvozni tok—više zasnovan na vremenskom usklađivanju ponude i potražnje nego na samoj količini.

Nuklearna ograničenja pojačavaju značaj upravljive fleksibilnosti

Promena strukture proizvodnje posebno dobija na težini jer se Bugarska suočava s operativnim ograničenjima u nuklearnoj floti. Šesti blok nuklearne elektrane Kozloduj ulazi u planirani remont u oktobru, dok je peti blok bio pogođen ograničenjima zbog niskog vodostaja Dunava. U takvom okruženju smanjuje se raspoloživost stabilnih kapaciteta, pa rast solarne energije i baterijskog skladištenja dobija dodatnu stratešku vrednost.

Ipak, predstoji sezonski test. Proizvodnja solarnih elektrana opada tokom zime dok potražnja raste. Zbog toga bi sledeća faza investicija mogla da obuhvati dodatne vetroelektrane, sisteme za skladištenje sa dužim trajanjem isporuke i prenosne kapacitete koji omogućavaju plasman električne energije na regionalna tržišta gde postoji izražen manjak ponude.

Rast izvoza pokazuje da obnovljivi izvori i baterijski sistemi već menjaju poziciju Bugarske kao jednog od glavnih snabdevača električnom energijom u Jugoistočnoj Evropi. Sledeći izazov biće da li će ta fleksibilnost moći da očuva izvozne prednosti zemlje tokom zime—kada se solarna proizvodnja smanjuje i kada raspoloživost nuklearnih kapaciteta ostaje ograničena.