Zašto veći LNG uvoz ne obara uvek cene struje u regionu: šta pokazuje Nedelja 25

Veća dostupnost LNG-a često se posmatra kao direktan put ka nižim cenama električne energije, ali podaci za Nedelju 25 ukazuju na složeniju sliku. Iako je uvoz gasa rastao u više zemalja, cene struje su porasle na više regionalnih tržišta, što investitorima i učesnicima na tržištu ponovo skreće pažnju na to kako se LNG „prevodi“ u trošak i proizvodnju.

LNG tokovi rastu, ali cene struje idu naviše

U Grčkoj je uvoz LNG-a porastao za 19,7% na 722,23 GWh. Istovremeno, LNG tokovi u Italiji porasli su za 5,27% na 4.004,02 GWh, dok su količine u Hrvatskoj ostale relativno stabilne na 635,84 GWh.

Međutim, uprkos tim kretanjima, cene električne energije su porasle na više regionalnih tržišta — uključujući Italiju, Hrvatsku, Mađarsku, Rumuniju i Srbiju. To naglašava da veća snabdevenost gasom ne garantuje automatsko smanjenje marginalnih cena električne energije.

Ključ nije samo dostupnost gasa, već njegova uloga u miksu

Poruka koja se nameće iz ovih podataka jeste da pitanje više nije samo da li je LNG dostupan, već da li dodatna količina gasa može da smanji marginalne cene ili pre svega omogućava veću proizvodnju iz gasnih elektrana tokom perioda tržišne napetosti. Sama dostupnost goriva ne uklanja potrebu za skupljom termalnom proizvodnjom ako sistem ostaje zavisan od nje.

Italija: veći LNG nije sprečio visoke veleprodajne cene

Italija se ističe kao primer tog raskoraka između snabdevanja gasom i formiranja cena. Uprkos većem uvozu LNG-a, italijansko veleprodajno tržište električne energije imalo je prosečnu cenu od €127,69/MWh tokom Nedelje 25. Niža proizvodnja hidroenergije i vetra povećala je oslanjanje na termoelektrane; upravo je proizvodnja iz gasnih elektrana imala ključnu ulogu u pokrivanju potrošnje. U tom scenariju LNG je poboljšao dostupnost goriva i sigurnost sistema, ali nije sprečio visoke cene jer je tržištu i dalje bila potrebna značajna fleksibilna proizvodnja.

Grčka: kombinacija obnovljivih izvora i fleksibilnosti donosi nižu cenu

Grčka je imala drugačiji ishod. Veći uvoz LNG-a uz jaču proizvodnju iz obnovljivih izvora i fleksibilne gasne kapacitete doprineli su stabilnosti sistema i smanjenju veleprodajnih cena električne energije na €85,50/MWh. Ovaj slučaj sugeriše da LNG može doprineti nižim cenama kada se uklopi sa povoljnim uslovima za obnovljive izvore i dovoljnom operativnom fleksibilnošću sistema.

Hrvatska: stabilni tokovi nisu dovoljni kada se menja odnos ponude i potražnje

U Hrvatskoj su LNG količine ostale relativno stabilne, ali su cene električne energije ipak porasle za 11,2%. Prema opisu iz izvora, razlog leži u većoj potrošnji, povećanoj zavisnosti od uvoza i slabijoj proizvodnji iz obnovljivih izvora. Time se dodatno potvrđuje da sigurnost snabdevanja gasom sama po sebi ne može ukloniti izloženost širim tržišnim pritiscima kada se naruši odnos ponude i potražnje.

Zbog čega „LNG-to-power“ monitoring mora biti širi od same količine gasa

Efikasan LNG-to-power monitor trebalo bi da prati više varijabli istovremeno: LNG uvoz, cene gasnih čvorišta, proizvodnju iz gasnih elektrana, veleprodajne cene električne energije i periode satne oskudice. Takav pristup omogućava razlikovanje između toga da li LNG deluje kao faktor smanjenja troška goriva ili kao fleksibilni resurs koji obezbeđuje sigurnost sistema tokom perioda napetosti.

Za donosioca politika osnovna poruka je jasna: infrastruktura koja povećava energetsku sigurnost može poboljšati otpornost sistema, ali pristupačna cena struje zavisi od šireg skupa faktora — uključujući skladištenje energije, razvoj mreže, proizvodnju iz obnovljivih izvora, fleksibilnost potrošnje i efikasno upravljanje dispatchabilnim kapacitetima. Za trgovce i učesnike na tržištu vrednost LNG podataka raste tek kada se analiziraju zajedno sa ponašanjem proizvodnje električne energije i osnovnim tržišnim fundamentima — a ne izolovano.