Hidrološki uslovi razdvojili jugoistočnu Evropu na neto izvoznike i neto uvoznike električne energije

Hidrološki uslovi su u maju 2026. godine postali jedan od ključnih faktora koji su oblikovali tržište električne energije u jugoistočnoj Evropi, stvarajući jasnu podelu između zemalja koje su imale koristi od veće proizvodnje iz hidroelektrana i onih koje su se suočile sa njenim padom. Umesto da region bude podjednako vlažan ili suv, zabeležene su značajne razlike u proizvodnji hidroelektrana, što se direktno prelilo na trgovinske tokove, tržišne bilanse i potrebu za uvozom.

Gde je hidroenergija rasla, izvoz je dobijao na snazi

Proizvodnja iz hidroelektrana značajno je porasla na nekoliko tržišta tokom maja. Grčka je zabeležila najveći mesečni rast, pri čemu je proizvodnja povećana za 40,80%, zatim Italija sa rastom od 12,45% i Bugarska sa povećanjem od 7,30%. Viša raspoloživost hidroenergije ojačala je domaće snabdevanje, smanjila oslanjanje na termoelektrane i podržala prekogranični izvoz.

U tom kontekstu, Grčka je postala jedan od najvećih neto izvoznika sa 874,20 GWh neto izvoza, dok je Bugarska izvezla 258,65 GWh. Italija je ostala neto uvoznik, ali je njen uvoz električne energije smanjen za 16,41%, na 3.706,01 GWh—što se dovodi u vezu sa većom proizvodnjom iz hidroelektrana i obnovljivih izvora.

Pad hidroproizvodnje povećao zavisnost od uvoza

S druge strane, proizvodnja iz hidroelektrana oslabila je na više tržišta jugoistočne Evrope. Srbija je zabeležila najveći pad od 31,68%, zatim Mađarska sa 29,10%, Hrvatska sa 21,17% i Rumunija sa 6,96%. Smanjenje hidroenergije neposredno je povećalo potrebe za uvozom.

Srbija je tokom maja uvezla 422,97 GWh. Neto uvoz Hrvatske porastao je na 583,90 GWh. Mađarska je ostala izrazito zavisna od uvoza sa 1.076,31 GWh, dok je Rumunija zabeležila neto uvoz od 440,59 GWh.

Zašto hidroenergija ostaje strateška za balans sistema

Hidroenergija ostaje jedan od najvrednijih energetskih resursa u regionu jer obezbeđuje ne samo proizvodnju električne energije već i fleksibilnost elektroenergetskog sistema. Visoka proizvodnja iz hidroelektrana smanjuje potrebu za proizvodnjom iz fosilnih goriva i može da podstakne izvoz električne energije. Istovremeno, omogućava mrežama da efikasnije odgovore na promene potrošnje i oscilacije proizvodnje iz obnovljivih izvora.

Kako se kapaciteti vetroelektrana i solarnih elektrana nastavljaju širiti širom jugoistočne Evrope, značaj hidroelektrana za balansiranje sistema postaje sve veći—posebno kada se uzme u obzir da se stabilnost mreže oslanja na sposobnost sistema da „premosti“ varijabilnost drugih izvora.

Primeri Srbije i Hrvatske: različita struktura rizika

Srbija ilustruje kako kombinacija slabije hidroproizvodnje i veće potrošnje može pojačati potrebu za uvozom: iako su ugalj i lignit činili 56,99% proizvodnog miksa električne energije u maju, pad hidroenergije doprineo je rastu zavisnosti od električne energije iz inostranstva.

Hrvatska se suočila sa drugačijim izazovom. Neto uvoz činio je 43,78% njenog elektroenergetskog miksa, dok su hidroelektrane učestvovale sa 22,83% u proizvodnji. Pad proizvodnje iz hidroelektrana dodatno je povećao oslanjanje zemlje na susedna tržišta električne energije.

Regionalna povezanost rečnih slivova pojačava brzinu efekata

Prema navodima Electricity.Trade-a, trendovi zabeleženi tokom maja ukazuju na strukturnu osobinu regionalnog tržišta: jugoistočna Evropa ima mrežu međusobno povezanih rečnih slivova sa vrlo promenljivim mesečnim hidrološkim uslovima. To znači da promene u raspoloživosti vode mogu brzo preokrenuti tokove trgovine električnom energijom, razlike u cenama i potrebe za uvozom.

Kako se proizvodnja iz obnovljivih izvora bude dalje povećavala, promenljivost hidroloških uslova ostaje jedan od najvažnijih faktora koji će određivati rizike na regionalnom tržištu električne energije i kretanje veleprodajnih cena.