Visoke cene gasa i dalje drže veleprodajne cene električne energije u jugoistočnoj Evropi

Dok se region sve više oslanja na obnovljive izvore, maj 2026. je pokazao da gas i dalje postavlja donju granicu za veleprodajne cene električne energije u jugoistočnoj Evropi. Electricity.Trade-ova analiza ukazuje da su cene prirodnog gasa ostale dovoljno visoke da podrže cene struje, iako su bile niže nego početkom godine.

Gas kao oslonac cena struje: TTF fjučersi u rasponu od 44 do 50 €/MWh

U maju je prosečna cena TTF fjučersa za prvi naredni mesec iznosila 47,26 €/MWh, naspram 44,78 €/MWh u aprilu. Tokom većeg dela meseca cene su se kretale između 44 i 50 €/MWh, dok je maksimalna vrednost zabeležena 18. maja na nivou od 50,25 €/MWh.

To se direktno odrazilo na tržišta gde gasne elektrane i dalje imaju značajan udio u elektroenergetskom miksu. Visoke cene gasa nastavile su da podržavaju veleprodajne cene električne energije čak i tokom perioda rasta proizvodnje iz obnovljivih izvora širom regiona.

Razlike po zemljama: Italija vodi po zavisnosti od gasa

Italija je koristila prirodni gas za 34,07% svoje proizvodnje električne energije, što je čini najvećim velikim tržištem u regionu zavisnim od gasa i dodatno potvrđuje njen položaj tržišta sa najvišim cenama električne energije. Grčka je proizvodila 28,11% električne energije iz gasa, dok je udeo gasa u proizvodnji Rumunije dostigao 11,91%.

Kod Rumunije je zabeležen rast proizvodnje iz gasnih elektrana od 35,23% u odnosu na april. U takvom kontekstu, veleprodajne cene ostale su visoke uprkos širem trendu povećanja obnovljivih izvora.

LNG ublažio rizike, ali nije stvorio “jeftin gas”

Tržište gasa u maju oblikovala je kombinacija rizika na strani snabdevanja i poboljšane dostupnosti LNG-a. Geopolitičke tenzije na Bliskom istoku, potreba za popunjavanjem evropskih skladišta pred zimsku sezonu, stabilna strukturna potražnja i vremenska neizvesnost delovali su kao faktori koji su podržavali rast cena.

S druge strane, snažan uvoz LNG-a sprečio je značajniji skok cena. Nova ponuda LNG-a od proizvođača van regiona Persijskog zaliva povećana je za oko 20% međugodišnje: dodato je gotovo 8 milijardi kubnih metara (bcm) dodatne ponude i nadoknađeno približno 90% poremećaja izazvanog smanjenim izvozom LNG-a iz zemalja Zaliva.

Implikacije za trgovce i investicione odluke

Za trgovce električnom energijom u jugoistočnoj Evropi ovakvi uslovi su stvorili okruženje u kojem su troškovi termoelektrana ostali pod kontrolom—gas nije doveo do nove energetske krize—ali ni nije omogućio povratak ka režimu niskih cena. Electricity.Trade navodi da maj pokazuje kako prirodni gas više ne mora da beleži ekstremne skokove cena da bi uticao na tržište električne energije.

Umesto toga, relativno stabilne ali i dalje visoke cene gasa nastavljaju da predstavljaju čvrstu donju granicu za veleprodajne cene električne energije u jugoistočnoj Evropi. To utiče na strategije hedžinga (zaštite od rizika), formiranje PPA ugovora (ugovora o kupoprodaji električne energije), industrijsku nabavku energije te ekonomsku isplativost baterijskih sistema za skladištenje energije i trgovanje razlikama u cenama (energetska arbitraža).

Tokom maja Italija je zabeležila prosečnu cenu električne energije od 119,35 €/MWh, Rumunija 109,56 €/MWh, Mađarska 106,51 €/MWh i Hrvatska 103,58 €/MWh—raspon koji dodatno oslikava koliko gas ostaje relevantan faktor formiranja cena struje u regionu.