Rast potražnje u Srbiji i Italiji, ali cene rastu i kad potrošnja pada: šta maj 2026. govori o regionalnom tržištu struje

Maj 2026. godine doneo je jasnu poruku investitorima i učesnicima na tržištu: kretanje veleprodajnih cena električne energije u jugoistočnoj Evropi sve manje zavisi isključivo od domaće potražnje. Iako su neka tržišta beležila rast potrošnje, a druga padove, cene su ipak uglavnom nastavile uzlazni trend, što ukazuje da je formiranje cena rezultat šireg spleta faktora – od strukture ponude do prekograničnih tokova i troškova energenata.

Gde je potražnja rasla: Srbija, Italija i Grčka kao primer

Među najvećim tržištima u regionu, Srbija je zabeležila jedan od najvećih mesečnih skokova potražnje za električnom energijom, od 4,26%. Italija je pratila taj obrazac sa rastom od 3,29%, dok je Grčka zabeležila povećanje od 2,44%. Veća potrošnja pomogla je da se cene zadrže na povišenim nivoima tokom maja.

U Srbiji je prosečna veleprodajna cena dostigla 96,63 €/MWh. Italija je ostala najskuplje tržište u regionu sa prosekom od 119,35 €/MWh. Grčka je imala prosečnu cenu od 88,98 €/MWh uprkos snažnoj proizvodnji iz obnovljivih izvora i hidroelektrana.

Posebno osetljiva tačka bila je Srbija: rast potražnje bio je praćen slabijom proizvodnjom iz hidroelektrana i neto uvozom električne energije od 422,97 GWh. Kombinacija većeg opterećenja sistema i oslanjanja na uvoz dodatno je zaoštrila tržišne uslove.

Kad potrošnja pada, cene ipak rastu: Bugarska, Mađarska, Hrvatska i Rumunija

Suprotno tome, nekoliko drugih tržišta jugoistočne Evrope zabeležilo je pad potražnje za električnom energijom – ali to nije sprečilo rast veleprodajnih cena. Potrošnja je smanjena za 9,66% u Bugarskoj, 7,51% u Mađarskoj, 5,09% u Turskoj, 4,24% u Hrvatskoj i 3,59% u Rumuniji.

Ipak, cene su rasle: prosečna cena električne energije povećana je za 11,08% u Bugarskoj i za 10,31% u Mađarskoj. Hrvatska je zabeležila rast od 14,55%, dok je Rumunija imala najveći rast od 14,66%.

Turska se izdvojila kao izuzetak jer je prosečna cena pala za 11,17 €/MWh. U tom slučaju niža potražnja i obilna proizvodnja iz hidroelektrana kombinovali su se sa drugačijim tržišnim uslovima.

Zašto se cene formiraju regionalno: uvoz, hidrološki uslovi i gas kao granični faktor

Rezultati za maj sugerišu da formiranje cena električne energije postaje sve više regionalni proces umesto pojave koja zavisi isključivo od domaće potrošnje. Tržišta koja beleže pad potrošnje mogu nastaviti sa rastom cena ako zavise od uvoza električne energije ili imaju izraženiju izloženost prirodnom gasu kao graničnom energentu za formiranje cena. Dodatni pritisak dolazi iz slabije proizvodnje iz hidroelektrana ili iz snažne povezanosti sa skupljim susednim tržištima.

Hrvatska ilustruje tu dinamiku: pad potražnje bio je praćen neto uvozom električne energije od 583,90 GWh i značajnim rastom veleprodajnih cena. Sličan obrazac primećen je i u Rumuniji: smanjenje potrošnje pratilo je smanjenje proizvodnje iz nuklearnih elektrana za 77,31%, uz veću proizvodnju iz gasnih elektrana i nastavak oslanjanja na uvoz električne energije.

Ključna poruka: prognoze traže integrisane modele ponude i mreže

Prema Electricity.Trade-u, ključna poruka analize za maj jeste da se potražnja mora posmatrati zajedno sa promenama u strukturi ponude širom regiona. Promene potrošnje ostaju važan pokazatelj tržišta, ali više ne objašnjavaju dosledno kretanje veleprodajnih cena.

Umesto toga, cene sve više reflektuju zajednički uticaj više faktora: nivoa potražnje za električnom energijom; proizvodnje iz obnovljivih izvora; hidroloških uslova; zavisnosti od uvoza; prekograničnih tokova; kao i cena prirodnog gasa. Zbog toga precizno prognoziranje tržišta jugoistočne Evrope zahteva integrisane tržišne modele koji istovremeno analiziraju opterećenje sistema, proizvodni miks, troškove energenata i ograničenja prenosne mreže.