Srbija prelazi iz izvoza u uvoz struje: rast potrošnje i regionalne cene pojačavaju pritisak na tržište

Srbija je u 26. nedelji (22–28. jun 2026.) prešla iz statusa neto izvoznika električne energije u marginalnog neto uvoznika, što predstavlja jedan od najznačajnijih pomaka na nivou pojedinačnih zemalja u okviru tržišta električne energije Jugoistočne Evrope. Ova promena dolazi u trenutku kada letnja potražnja dodatno zateže ponudu i tražnju, a domaći sistem sve više zavisi od proizvodnje iz termoelektrana i od toga koliko hidroresursi mogu da ublaže neravnotežu.

Zašto se Srbija okrenula uvozu: rast potrošnje i skuplja veleprodaja

Preokret je rezultat rasta potrošnje električne energije od 12,5% na nedeljnom nivou. Da bi zadovoljio povećanu tražnju, elektroenergetski sistem Srbije oslonio se na veću proizvodnju iz termoelektrana i poboljšanu hidroproizvodnju. Istovremeno, veleprodajna cena na tržištu porasla je na prosečnih 110,77 €/MWh, što predstavlja rast od 29,2% u odnosu na prethodnu nedelju i uklapa Srbiju u širi regionalni trend zatezanja tokom leta.

Tradicionalni miks radi, ali postaje osetljiviji na regionalne pritiske

Srbija se tradicionalno oslanja na kombinaciju bazne proizvodnje iz lignita, fleksibilnosti hidroelektrana i prekograničnih interkonekcija kako bi upravljala sezonskim promenama potrošnje. Prema dostupnim podacima, taj model i dalje funkcioniše, ali postaje sve izloženiji pritiscima sa regionalnih tržišta.

U tom kontekstu, proizvodnja iz lignitnih termoelektrana povećana je za 17,9%, čime se potvrđuje uloga uglja kao ključnog oslonca sistema tokom perioda pojačane potrebe za energijom zbog hlađenja. Hidroproizvodnja je porasla za 121,5%, ali je taj rast ostvaren sa relativno niske početne osnove i nije bio dovoljan da spreči prelazak sistema ka zategnutijem odnosu ponude i potražnje.

Regionalne cene guraju Srbiju ka ranjivosti: Mađarska, Rumunija i Hrvatska kao signal

Promena Srbije iz izvozne u uvoznu poziciju posebno dobija na težini zbog povezanosti zemlje sa više regionalnih tržišta koja su tokom posmatrane nedelje imala veoma visoke cene električne energije. Mađarska je beležila prosečnu cenu od gotovo 150 €/MWh; Rumunija je bila na sličnom nivou; Hrvatska je zabeležila dodatni snažan rast cena; dok je Bugarska ostala važan trgovinski partner.

Kako se Srbija tokom perioda intenzivne letnje potražnje preusmerila sa izvoza na oslanjanje na uvoz, domaći učesnici su postali izloženiji višim regionalnim veleprodajnim cenama, potencijalnim prekograničnim ograničenjima i raspoloživosti prenosnih kapaciteta.

Za cene nije presudan samo nedeljni prosek: vršni sati menjaju sliku

Pored ukupnog nedeljnog bilansa uvoza i izvoza, sve važnijim faktorom postaje vremenski raspored trgovine električnom energijom. Večernji vršni sati—kada je potražnja za hlađenjem još visoka i solarna proizvodnja brzo opada—sve više određuju formiranje veleprodajnih cena širom Jugoistočne Evrope. U takvim periodima električna energija može biti značajno skuplja nego što sugerišu nedeljni proseci.

Zbog toga raste vrednost upravljanja potrošnjom, baterijskih sistema za skladištenje energije (BESS), fleksibilnih industrijskih strategija i naprednijih mehanizama zaštite od rizika tokom vršnih satova. Paralelno se povećava značaj ugovora o otkupu električne energije iz obnovljivih izvora (PPA) koji uključuju satno usklađivanje proizvodnje i potrošnje umesto oslanjanja samo na godišnje količine.

Šta to znači za industriju: rizik raste kada skokovi nadmaše proseke

Za industrijske potrošače rezultati Srbije iz 26. nedelje ukazuju da upravljanje izloženošću skupim vršnim satima postaje važnije nego oslanjanje isključivo na posmatranje prosečnih baznih cena. Iako je nedeljni prosek tržišta iznosio 110,77 €/MWh, stvarne cene tokom večernjeg skoka potrošnje bile su znatno više, čime se povećavaju rizici za velike potrošače.

S druge strane, promenjeni uslovi stvaraju dodatne mogućnosti za fleksibilne proizvođače, operatere baterijskih sistema i postrojenja koja mogu da isporuče energiju tokom perioda najveće potražnje ili da pruže usluge balansiranja elektroenergetskom sistemu.

Šta dalje odlučuje jul: temperature, hidroakumulacije i regionalne cene

Izgledi srpskog tržišta električne energije za jul zavisiće od više faktora: temperatura vazduha; raspoloživost termo kapaciteta Elektroprivrede Srbije (EPS); nivoe hidroakumulacija; regionalne uvozne cene; kao i tržišna kretanja u Bugarskoj, Mađarskoj i Rumuniji.

Rezultati 26. nedelje jasno pokazuju da Srbija više nije izolovana od regionalnog zatezanja tržišta električne energije—naprotiv, priključila se širem letnjem obrascu nestašice u Jugoistočnoj Evropi gde rastuća potreba za hlađenjem, ograničena fleksibilnost sistema i jači uticaj prekograničnih cena sve više oblikuju veleprodajnu dinamiku.

Virtu.Energy