Termoenergija ponovo podiže dominaciju u cenama električne energije širom Jugoistočne Evrope

U Jugoistočnoj Evropi, gde se tržišta električne energije sve više oslanjaju na obnovljive izvore, poslednja nedelja je pokazala koliko brzo fleksibilna konvencionalna proizvodnja može ponovo da preuzme ulogu u formiranju cena. Povećana letnja potrošnja i rastuće temperature dodatno su pojačali oslanjanje na dispečabilne kapacitete, zbog čega je termoenergija ostala dominantan faktor u veleprodajnim cenama.

Skok termo proizvodnje i jačanje uloge gasnih i ugljenih elektrana

Prema najnovijim podacima za 26. nedelju (22–28. jun 2026.), regionalna termo proizvodnja porasla je 24,7% na nedeljnom nivou, dostigavši 6,52 TWh. Proizvodnja iz gasnih elektrana povećana je za 25,5% (+803 GWh), dok je proizvodnja iz uglja i lignita porasla za 23,6% (+490 GWh). Takav rast potvrđuje kontinuirani značaj dispečabilnih kapaciteta u održavanju stabilnosti elektroenergetskog sistema tokom perioda maksimalne letnje potrošnje.

Obnovljivi izvori pomažu, ali fleksibilnost ostaje presudna

Tržišni podaci ukazuju da razvoj obnovljivih izvora ne uklanja odmah potrebu za termoelektranama u periodima tržišnog pritiska. Iako je proizvodnja iz vetroelektrana porasla u nekoliko zemalja, a solarne elektrane su nastavile da pružaju snažnu podršku tokom dnevnih sati, hidroelektrane su doprinosile balansiranju samo tamo gde su resursi bili dostupni. U uslovima pada hidroproizvodnje i ubrzanog rasta potražnje za hlađenjem, gasne elektrane i termoelektrane na ugalj i lignit postale su dominantni izvori fleksibilne proizvodnje i time uticale na marginalne cene na velikom delu tržišta Jugoistočne Evrope.

Italija kao ključni signal: najviši veleprodajni nivo u regionu

Italija se izdvojila kao najjasniji primer ovog obrasca. Proizvodnja iz gasnih elektrana porasla je za 47,5% u odnosu na prethodnu nedelju, dok je proizvodnja iz termoelektrana na ugalj više nego utrostručena. Kao rezultat toga ukupna termo proizvodnja u Italiji porasla je za 50,8%. Istovremeno, italijansko tržište zabeležilo je jednu od najviših veleprodajnih cena električne energije u regionu: tokom nedelje prosečna cena iznosila je 144,67 €/MWh.

Zbog strateške uloge Italije u povezivanju evropskih tržišta gasa i električne energije, promene u njenom termoenergetskom sektoru nastavljaju da utiču na formiranje cena širom Jadranskog i južnoevropskog trgovačkog prostora.

Regionalni miks: sličan obrazac uz nekoliko nacionalnih razlika

I druga tržišta Jugoistočne Evrope pratila su sličan trend povećanja fleksibilne konvencionalne proizvodnje. Grčka je povećala proizvodnju iz gasnih elektrana za 12,6%, dok se proizvodnja iz lignita vratila nakon što tokom 25. nedelje nije bilo proizvodnje iz tog izvora. Srbija je povećala proizvodnju iz lignita za 17,9%, dodatno potvrđujući značaj uglja tokom toplih perioda kada raste potražnja.

Mađarska, Hrvatska i Bugarska takođe su povećale termo proizvodnju usled jačanja regionalne potražnje. Rumunija je bila izuzetak sa blagim padom ukupne termo proizvodnje: smanjenje gasnih kapaciteta nadoknađeno je većom proizvodnjom iz uglja. Turska je zabeležila umeren rast termo proizvodnje prvenstveno zahvaljujući većoj proizvodnji iz uglja uprkos nižoj proizvodnji iz gasnih elektrana.

Energetska tranzicija se ubrzava — ali ne zamenjuje fleksibilnost preko noći

Veći doprinos termoelektrana ne znači automatsko usporavanje energetske tranzicije regiona; naprotiv, ukazuje na trenutni nedostatak fleksibilnih niskougljeničnih kapaciteta koji bi mogli da preuzmu teret tokom perioda najveće potražnje. Dok ulaganja u baterijske sisteme za skladištenje energije (BESS), upravljanje potrošnjom, prekogranične interkonekcije i dispečabilne obnovljive tehnologije ne budu značajnije proširena, termo proizvodnja će verovatno zadržati odlučujuću ulogu u formiranju veleprodajnih cena tokom intervala ograničene ponude.

Implikacije za investitore: rizik kanibalizacije i važnost satnog balansa

Ovakva kretanja imaju posledice kako za potrošače tako i za investitore. Projekti obnovljivih izvora koji proizvode pretežno tokom perioda visoke solarne proizvodnje mogu se suočiti sa sve većim rizikom od kanibalizacije cena. S druge strane, postrojenja koja mogu da isporučuju energiju tokom vrednih večernjih vršnih sati imaju potencijal za veće prihode.

Slično tome, korporativni ugovori o kupovini električne energije (PPA) zasnovani samo na godišnjim količinama energije — bez uzimanja u obzir satnog balansa i troškova tokom vršnih perioda — mogu postati manje isplativi tokom faza visokih letnjih opterećenja sistema.

26. nedelja pokazala je da energetska tranzicija Jugoistočne Evrope više nije određena isključivo brzinom izgradnje novih obnovljivih kapaciteta. Sve veći izazov postaje zamena onoga što termo proizvodnja trenutno radi: obezbeđivanje stabilnosti sistema kroz fleksibilne niskougljenične resurse upravo onda kada su potražnja i tržišna vrednost električne energije najviši.