Bosna i Hercegovina i Južna interkonekcija: američki gasni projekat testira granice evropskih pravila

Dugo odlagani gasovod koji treba da smanji zavisnost Bosne i Hercegovine od ruskih energenata sada je postao test mnogo šireg pitanja: može li infrastruktura koju podržavaju Sjedinjene Američke Države da napreduje brže od pravnih i regulatornih standarda koje traži Evropska unija. U središtu rasprave je način na koji je projekat dodeljen, a ne samo njegova strateška svrha.

Šta je Južna interkonekcija i zašto je politički osetljiva

Projekat se oslanja na AAFS Infrastructure and Energy LLC, američku kompaniju koja je određena kao investitor i razvojni partner Južne interkonekcije. Gasovod bi povezao Bosnu i Hercegovinu sa hrvatskim gasnim sistemom i terminalom za tečni prirodni gas (LNG) na ostrvu Krk. Hrvatska i Bosna i Hercegovina potpisale su sporazum o projektu u Dubrovniku 28. aprila, u prisustvu američkog ministra energetike Krisa Rajta.

Strateška logika je jasna: Bosna i Hercegovina trenutno gotovo celokupne potrebe za prirodnim gasom zadovoljava uvozom iz Rusije preko pravaca kroz Srbiju i Bugarsku. Nova veza trebalo bi da omogući pristup LNG-u koji stiže preko Hrvatske, čime bi terminal na Krku postao „južna kapija“ za neruski gas prema jednoj od politički najosetljivijih država Evrope.

Lex specialis kao tačka spora

Najveća kontroverza odnosi se na dodelu projekta. U aprilu je parlament Federacije Bosne i Hercegovine izmenio zakon kojim se uređuje izgradnja gasovoda i imenovao AAFS kao glavnog investitora i nosioca projekta. Istim izmenama iz projekta je uklonjena kompanija BH Gas, državna firma sa sedištem u Sarajevu koja je prethodno bila povezana sa realizacijom Južne interkonekcije.

Za Vašington, projekat se uklapa u širu strategiju širenja američkog energetskog uticaja u jugoistočnoj Evropi. Prema navodima Rojtersa, gasovod će finansirati i voditi AAFS, kompanija kojom upravljaju Džesi Binol (bivši advokat Donalda Trampa) i Džozef Flin (brat bivšeg američkog savetnika za nacionalnu bezbednost Majkla Flina). AAFS je saopštio da planira ulaganje od oko 1,5 milijardi evra (približno 1,8 milijardi dolara).

Brisel, međutim, upozorava da direktno imenovanje privatne američke kompanije kroz posebni zakon može ugroziti evropski put Bosne i Hercegovine. Ambasador Evropske unije u Sarajevu naveo je da pristup putem lex specialis može dovesti u pitanje približno milijardu evra finansiranja u okviru Plana rasta EU za Zapadni Balkan.

Od ranijih procena do novih obima: šta govori o obuhvatu

Nivo neizvesnosti dodatno se vidi kroz finansijske procene koje se razlikuju po obimu. Raniji profil projekta pripremljen od strane Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) opisivao je 236 kilometara dug dvosmerni gasovod: 162 kilometra kroz Bosnu i Hercegovinu i 74 kilometra kroz Hrvatsku. Tadašnja ukupna vrednost finansiranja bila je nešto manja od 100 miliona evra, uključujući kredit EBRD-a od 66,3 miliona evra.

To odstupa od novijih investicionih procena poveznih sa AAFS-om, što ukazuje da novi koncept možda uključuje širu infrastrukturu, proizvodnju električne energije ili koncesioni model koji prevazilazi prvobitnu ideju same gasne interkonekcije.

Ubrzanje postupka pod lupom javnosti

Ekološke organizacije i organizacije koje se bave upravljanjem javnim projektima tvrde da se proces ubrzava bez dovoljne kontrole. Bankwatch navodi da su predložene izmene zakona usvojene po hitnom postupku, uvode suštinske promene koje povećavaju troškove projekta i prebacuju ključne odluke u netransparentne pregovore između Vlade Federacije BiH i kompanije AAFS.

Dodatno upozorenje odnosi se na činjenicu da je AAFS osnovan tek u novembru 2025. godine te da nema prethodno iskustvo u energetskim ili infrastrukturnim projektima.

Zašto pristalice insistiraju na hitnosti

Pristalice projekta odgovaraju da Bosna i Hercegovina nema prostor za dalja odlaganja. Ističe se da postojeći gasni sistem zemlje ima ograničenja i rizike te da je trenutna interkonekcija zastarela. Prema podacima WBIF-a, cilj Južne interkonekcije jeste stvaranje alternativnog pravca snabdevanja i povećanje kapaciteta gasnog sistema povezivanjem transportne mreže Bosne i Hercegovine sa hrvatskom mrežom.

Bankabilnost ostaje otvorena: ko preuzima rizik?

Ipak, struktura finansiranja ostaje ključni otvoreni problem. Dostupni materijali pokazuju strateški pravac projekta, političke pokrovitelje i okvirne investicione vrednosti, ali još nije javno potvrđen konzorcijum banaka niti konačni EPC izvođač. Takođe nisu navedeni obavezujući ugovori o snabdevanju gasom, rezervisani transportni kapaciteti niti definisana tarifna metodologija.

U praksi to znači da projekat još nije potpuno „bankabilan“—a kod gasovoda kreditori tipično traže jasnu raspodelu rizika između strana. Ključna pitanja uključuju ko snosi rizik prekoračenja troškova izgradnje; da li su prihodi zaštićeni regulisanim tarifama ili ugovorima tipa ship-or-pay; da li su kapaciteti LNG terminala na Krku i hrvatskog transportnog sistema obezbeđeni; te mogu li institucije Bosne i Hercegovine garantovati pravnu stabilnost koncesionog okvira.

Dve logike koje se sudaraju

Zbog svega navedenog projekat se nalazi između dve suprotstavljene logike. Prva je geopolitička: zameniti ruski gas LNG-om povezanim sa američkim dobavljačima, ojačati američko prisustvo na Balkanu i obezbediti Bosni i Hercegovini drugi pravac snabdevanja energentima. Druga je institucionalna: država kandidat za članstvo u Evropskoj uniji ne bi trebalo stratešku infrastrukturu dodeljivati netransparentnim zakonskim procedurama koje mogu biti u suprotnosti s pravilima evropskog energetskog tržišta.

Za investitore to predstavlja premijski rizik projekta—posebno dok ne postoji jasna slika o finansiranju, ugovorima i usklađenosti sa standardima EU tržišta. Ako se Južna interkonekcija uskladi kroz transparentne ugovore, kredibilne finansijere i pravila kompatibilna s evropskim standardima, mogla bi postati jedan od najvažnijih projekata energetske sigurnosti na Zapadnom Balkanu. U suprotnom postoji rizik da preraste u još jedan infrastrukturni poduhvat regiona zarobljen između geopolitike, sporova oko procedura javnih nabavki i nerešenih pitanja finansiranja.