Rumunija testira granice mreže: portfelj baterija od 9,1 GW ulazi u naprednu fazu razvoja

Rumunija ubrzano gradi portfelj baterijskog skladištenja energije, ali tempo širenja otvara pitanje koliko brzo mreža može da apsorbuje nove kapacitete i kako će to uticati na tržišne prihode. Prema podacima koje su operatori prenosnog i distributivnog sistema dostavili energetskom regulatoru, zemlja je akumulirala 143 projekta ukupne snage 9.147 MW u naprednim fazama razvoja.

Od tog portfelja, 36 projekata ukupne snage 2.050 MW trebalo bi da bude pušteno u rad do kraja 2026. godine. Rumunija je do kraja 2025. godine imala instalirano gotovo 600 MW, što znači da bi se tržište moglo više nego utrostručiti u roku od jedne godine ukoliko najavljeni projekti uđu u komercijalni rad prema planu.

Tržišni signal: razlika između dnevnih cena i večernjeg vrha

Širenje tržišta povezano je sa sve većom razlikom između dnevnih cena, koje su pod pritiskom velike solarne proizvodnje, i večernjeg vršnog opterećenja. U takvom režimu investitori mogu da pune baterije kada obnovljiva proizvodnja obara cene na tržištu, a da ih prazne kada potražnja ostaje visoka i solarna proizvodnja opada.

Pored arbitraže na cenama, baterije mogu ostvarivati prihode kroz regulaciju frekvencije, balansiranje i rezervne proizvode. Procena ENTSO-E ukazuje na potencijalni prosečni dnevni prihod baterija u Rumuniji od približno 792 evra po MW instalirane snage, pri čemu bi se zemlja našla na četvrtom mestu u Evropi iza Mađarske, Bugarske i Grčke.

Međutim, ta procena se ne bi trebalo tretirati kao stabilan dugoročni prihod. Brojka odražava trenutnu nestašicu fleksibilnosti koja je uslovljena ograničenim interkonekcijama, volatilnošću proizvodnje iz obnovljivih izvora i nedostatkom fleksibilnih kapaciteta. Kako se broj baterijskih sistema bude povećavao i kako učesnici budu konkurisali za iste prihode od balansiranja i tržišne arbitraže, prihod po instaliranom megavatu verovatno će padati.

Zavisnost od trajanja skladištenja i prava na priključenje

U procenama portfelja nedostaje jedan ključni element: trajanje skladištenja. Portfelj od 9,1 GW sa jednim satom skladištenja predstavljao bi drugačiju investiciju i sistemsku vrednost nego ista snaga konfigurisana za dva ili četiri sata. Energetski kapacitet, strategija cikliranja i prava na priključenje odlučuju koliko projekata iz portfelja može realno da prebacuje solarnu proizvodnju u večernje sate.

Obnovljivi izvori jačaju potrebu za fleksibilnošću — ali sistem ima ograničenja

Širi red projekata iz obnovljivih izvora dodatno pojačava argument za razvoj skladištenja. Približno 1.530 projekata iz obnovljivih izvora sa više od 91 GW odobrenog kapaciteta traži priključenje, dok se očekuje da će 647 projekata ukupne snage oko 30,4 GW biti pušteno u rad između 2026. i 2035. godine.

Ipak, ti podaci ističu jaz između najavljenih projekata i realnog kapaciteta sistema: rumunski elektroenergetski sistem ne može da prihvati svaki najavljeni projekat bez velikih ulaganja u prenosnu mrežu, izmena pravila priključenja i disciplinovanog pristupa rezervaciji kapaciteta za projekte koji su možda još spekulativni. Deo projekata biće odložen, smanjen, prodat ili otkazan.

Hibridni modeli i selektivnije finansiranje

Hibridni sistemi sa zajedničkom lokacijom mogli bi imati prednost nad samostalnim projektima tamo gde dele infrastrukturu sa solarnim ili vetroenergetskim postrojenjima i koriste inače nedovoljno iskorišćeni priključni kapacitet. Ipak, komercijalni model mora jasno definisati da li se baterije mogu puniti iz mreže, da li se punjenje uračunava u uvozni kapacitet i kako se određuje prioritet između proizvodnje i skladištenja.

Finansiranje će postajati sve selektivnije: rani projekti mogli bi ostvarivati više prihode kroz usluge balansiranja, ali kasniji projekti će morati da imaju diversifikovane izvore prihoda, konzervativnije prognoze raspona cena i pouzdane modele degradacije baterija. Kreditori će verovatno praviti razliku između projekata sa obezbeđenim zemljištem, građevinski spremnim dozvolama i obavezujućim ugovorima o priključenju na mrežu, te onih koji poseduju tek preliminarna razvojna prava.

Naredna faza: razdvajanje izvodljivog portfelja od konkurencije za ograničen kapacitet

Rumunsko tržište skladištenja energije izašlo je iz eksperimentalne faze. Sledeća faza razvoja treba da pokaže koji deo portfelja od 9.147 MW predstavlja realno izvodljivu infrastrukturu spremnu za implementaciju, a koji deo više govori o konkurenciji za ograničen kapacitet elektroenergetske mreže — ključnom uslovu koji će oblikovati tempo realizacije i ekonomiku novih baterijskih sistema.