Srbija pokreće tender za dokumentaciju Đerdap 3: reverzibilna hidroelektrana snage 1,2–2,4 GW ulazi u fazu procene

Reverzibilna hidroelektrana Đerdap 3 ponovo se pomera ka realnim koracima razvoja, ali tek nakon što država dobije ključne tehničke i planske osnove za odluku o konfiguraciji projekta. Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije pokrenulo je postupak javne nabavke vredan približno 5,3 miliona evra za izradu dokumentacije koja treba da suzi širok raspon mogućih rešenja i proceni izvodljivost jedne od najvećih energetskih ideja u zemlji.

Šta obuhvata tender i rok za ponude

Nabavka obuhvata generalni projekat, prethodnu studiju opravdanosti, prostorni plan područja posebne namene i stratešku procenu uticaja na životnu sredinu. Rok za podnošenje ponuda je 20. avgust 2026. godine. Dokumentacija koja bude izrađena trebalo bi da pokaže da li predložena investicija može da pređe iz rane faze razmatranja u detaljniji razvoj.

Predložena snaga, akumulacije i lokacija

Prema aktuelnim konceptima, instalirana snaga elektrane kretala bi se između 1.200 MW i 2.400 MW, uz visinsku razliku od oko 400 metara. Postojeća akumulacija Đerdap 1 na Dunavu bila bi donja akumulacija, dok se gornja akumulacija razmatra na lokacijama Pešča ili Brodica na planini Severni Kučaj.

Projektom su predviđeni vodozahvatni i ispustni objekti na Dunavu, reverzibilni pumpno-turbinski agregati, tunele, tlačni cevovodi, brana gornje akumulacije, trafostanice i rasklopna postrojenja, kao i priključak velike snage na prenosnu mrežu. Lokacija se nalazi u Đerdapskoj klisuri između Golupca i Donjeg Milanovca, približno 65 kilometara uzvodno od Đerdapa 1.

Zašto se Đerdap 3 posmatra kao fleksibilnost za elektroenergetski sistem

Na gornjoj granici raspona snage, Đerdap 3 bi mogao da postane jedno od najvećih postrojenja za fleksibilnost u jugoistočnoj Evropi. Koncept predviđa apsorpciju električne energije tokom perioda niskih cena ili viška proizvodnje iz obnovljivih izvora, a zatim vraćanje energije u sistem tokom vršne potražnje.

Takav režim trebalo bi da omogući usluge balansiranja, rezervni kapacitet i podršku obnovi elektroenergetskog sistema. U obrazloženju projekta navodi se da ekonomska opravdanost raste kako Srbija i susedna tržišta povećavaju kapacitete vetra i sunca: podnevne cene sve su više pod uticajem kanibalizacije solarne proizvodnje, dok večernje cene ostaju oslonac termoelektranama i uvozu. Reverzibilna hidroelektrana mogla bi efikasnije da prati ovaj dnevni cenovni ciklus od baterija kratkog trajanja — uz uslov da akumulacija obezbedi dovoljan broj sati skladištenja.

Rani stadijum razvoja: troškovi zavise od tehničkih odluka

Iako tender predstavlja pomak ka strukturiranom razvoju projekta, Đerdap 3 je još u veoma ranoj fazi. Širok preliminarni raspon kapitalnih troškova za tehnički složen sistem snage 1,2–2,4 GW kreće se od približno 2 milijarde evra do više od 6 milijardi evra. Na konačnu sliku utiču izbor snage, geologija, dužina tunela, rešenja gornje akumulacije i mere zaštite životne sredine — upravo zato ugovor vredan 5,3 miliona evra treba da suzi raspon i utvrdi realno izvodljivu konfiguraciju.

Prekogranična koordinacija i uslovi plovidbe

Kako bi projekat bio operativno usklađen sa postojećim režimima rada reka i infrastrukture, prekogranična koordinacija ocenjuje se kao ključna. Đerdap 3 bi bio povezan sa srpsko-rumunskim hidroenergetskim i plovidbenim sistemom. Studije moraju ispitati promene protoka reke, uslove plovidbe kao i rad Đerdapa 1 i Đerdapa 2; istovremeno će srpske vlasti morati da usklade tehničke pretpostavke sa Rumunijom.

Životna sredina kao faktor koji može prelomiti lokaciju

Osetljivost životne sredine dodatno komplikuje put do odluke o projektu: predložena lokacija nalazi se u okviru Nacionalnog parka Đerdap. Strateška procena moraće da obuhvati zaštićena staništa, kulturna dobra, uticaj na pejzaž, iskopni materijal, režim voda i površinu koju bi zauzela gornja akumulacija. Ograničenja u oblasti zaštite životne sredine mogla bi značajno uticati na izbor između lokacija Pešča i Brodica.

Bankabilnost zavisi od modela prihoda

Pored tehničke izvedivosti i dozvola, projektna logika ukazuje na potrebu jasnog modela prihoda. Sama energetska arbitraža možda neće biti dovoljna za finansiranje investicije vredne više milijardi evra; pominju se naknade za kapacitet, usluge pomoćnih sistema, plaćanja za strateške rezerve ili regulisani povraćaj troškova kao mogući elementi koji bi trebalo da obezbede predvidiv novčani tok.

Tender tako nastavlja proces kojim se ideja o Đerdapu 3 pomera sa nivoa dugogodišnjeg razmatranja ka strukturiranom razvoju: rezultati treba da obuhvate izbor optimalne snage, lokacije gornje akumulacije, procedure zaštite životne sredine te rešenja priključenja na mrežu — ali jednako važno je definisanje komercijalnog okvira koji može podržati dugoročno finansiranje.