Transnafta podnela studiju o uticaju na životnu sredinu za mađarsko-srpski naftovod vredan oko 131 milion evra

Dok Srbija ubrzava planove za novi pravac transporta sirove nafte, regulatorni i tehnički zahtevi projekta dolaze u fokus investitora: Transnafta je podnela studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za predloženi naftovod između mađarske granice i Novog Sada, čime je projekat ušao u ključnu fazu pribavljanja dozvola.

Ruta i veza sa domaćim snabdevanjem

Planirana trasa bi počinjala u blizini graničnog prelaza Horgoš i prolazila kroz Novi Sad, kao i opštine Kanjiža, Senta, Ada, Bečej i Žabalj, pre nego što bi stigla do terminala Transnafte u Novom Sadu. Od tog mesta sirova nafta bi mogla da uđe u domaći sistem koji snabdeva rafineriju u Pančevu.

Uloga projekta je da Srbiji obezbedi drugi koridor za uvoz sirove nafte preko Mađarske i sistema Družba. Trenutno se Srbija oslanja na isporuke preko hrvatskog naftovoda JANAF, što stvara rizik koncentracije snabdevanja na jednom prekograničnom pravcu.

Šta studija mora da obuhvati

Prema dokumentaciji o uticaju na životnu sredinu, najveći deo trase prolaziće kroz poljoprivredno zemljište, šume i zone vodoprivrede. Na mestima ukrštanja sa rekama, putevima, železnicom i postojećom infrastrukturom predviđaju se podzemni ili bezrovovski načini izgradnje.

Procena treba da obuhvati niz potencijalnih uticaja i upravljanje rizicima tokom radova: narušavanje zemljišta, zaštitu podzemnih voda, zadržavanje i kontrolu izlivanja nafte, upravljanje građevinskim otpadom, fragmentaciju staništa i reagovanje u vanrednim situacijama.

Nabavke: izabrani izvođač, ali nadzor kasni

Transnafta je već izabrala konzorcijum na čelu sa kompanijom MVM Južna Bačka za izgradnju srpske deonice nakon tendera pokrenutog u decembru 2025. godine. Ukupna procenjena vrednost nabavki za izgradnju i stručni nadzor iznosi približno 131 milion evra bez PDV-a.

Ipak, napredak u izboru stručnog nadzora bio je sporiji: Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki poništila je deo tendera za nadzor, što je odložilo imenovanje nezavisne kontrolne funkcije. Izvor navodi da to nije samo administrativno pitanje—izgradnja zahteva kontinuiranu proveru zavarivanja i ispitivanja bez razaranja, antikorozione zaštite, pripreme rova, ispitivanja pritiska, katodne zaštite i vraćanja terena u prvobitno stanje.

U slučaju napredovanja radova bez potpuno mobilisane strukture stručnog nadzora ističu se rizici po kvalitet izvedbe i dokumentaciju: nedostaci otkriveni kasnije postaju skuplji za otklanjanje nakon zatrpavanja cevovoda, a nepotpuna evidencija o inspekcijama može ugroziti upotrebne dozvole, osiguranje i buduće upravljanje integritetom naftovoda.

Diversifikacija snabdevanja—ali ne automatska zamena JANAF-u

Projekat zavisi i od mađarske deonice i dostupnosti sirove nafte u povezanom sistemu pod komercijalno i pravno prihvatljivim uslovima. Završeni srpski naftovod pruža fizičku mogućnost diversifikacije snabdevanja, ali sam po sebi ne garantuje količine niti kompatibilan kvalitet sirove nafte—kao ni oslobađanje od geopolitičkih ograničenja.

Zato se strateška vrednost projekta meri kao infrastruktura koja treba da proširi opcije Srbije za nabavku sirove nafte. Održavanje pristupa objema trasama (uključujući postojeći JANAF pravac) trebalo bi da poveća pregovaračku snagu Srbije i smanji posledice prekida rada ili političkih poremećaja bilo kog od dva koridora.

Proces dozvola teče paralelno s pripremama

Procena uticaja na životnu sredinu sada se odvija paralelno sa pripremom izgradnje: rešavanjem pristupa zemljištu i postupcima javnih nabavki. Program vredan oko 131 milion evra može doneti značajnu korist kroz jačanje sigurnosti snabdevanja—ali samo uz koordinisano izdavanje dozvola, prekogranično puštanje u rad i nezavisne dokaze da će završeni naftovod ispuniti standarde integriteta cevovoda i zaštite životne sredine.