Izvozni višak električne energije BiH raste, ali finansije termo sektora ostaju pod pritiskom

Bosna i Hercegovina je u prvoj polovini 2026. dodatno ojačala poziciju regionalnog izvoznika električne energije, proizvevši ukupno 7,44 TWh, što je za 3,5% više nego u istom periodu prethodne godine. Domaća potrošnja ostala je relativno stabilna na oko 6,15 TWh, dok je proizvodnja iz hidroelektrana porasla za 32,4% na 3,13 TWh. Istovremeno, proizvodnja iz vetroelektrana i solarnih elektrana priključenih na prenosni sistem nastavila je rast: povećana je za 16,1% na 0,64 TWh.

Zbog takve strukture proizvodnje zemlja je zabeležila neto izvozni višak od 1,44 TWh, što predstavlja rast od 28,6%. To dodatno potvrđuje ulogu BiH kao snabdevača tržišta jugoistočne Evrope. Međutim, iza pozitivnih agregatnih pokazatelja krije se znatno složenija slika kada se pogledaju finansijski rezultati elektroenergetskog sektora.

Pad termo proizvodnje i slabiji prihodi od izvoza

Proizvodnja iz termoelektrana smanjena je za 16,9% na 3,07 TWh. Razlog su kontinuirani problemi sa snabdevanjem ugljem i smanjena raspoloživost pojedinih proizvodnih jedinica. Iako je zemlja ukupno izvezla više električne energije, prihodi od izvoza pali su za 16,2% na 168 miliona evra. Istovremeno, trgovinski suficit u električnoj energiji smanjio se na svega 23 miliona evra.

Ovi podaci ukazuju da veći izvozni obim sam po sebi ne mora da se pretvori u bolju zaradu: profitabilnost sektora i dalje snažno zavise od tržišnih cena, hidroloških uslova i troškova nadoknade nedostupne termo proizvodnje.

Ugljevik kao primer strukturnih problema u sistemu zasnovanom na uglju

Situacija u Termoelektrani Ugljevik ilustruje strukturne probleme sa kojima se suočava bosanskohercegovački sistem proizvodnje zasnovan na uglju. Elektrana je nakon vanrednog remonta koji je trajao 60 dana ponovo morala da bude zaustavljena zbog neodgovarajućeg kvaliteta uglja i nastavka tehničkih problema.

Za normalan rad rudarskih aktivnosti potrebno je približno 35 transportnih kamiona, dok je trenutno raspoloživo oko 20; mnogi rade sa komponentama preuzetim sa drugih vozila. Procene iz industrije navode da elektrani treba najmanje 220 MW proizvodnje da bi izbegla gubitke (oko 270 MW za profitabilan rad), dok je proizvodnja pre poslednjeg zastoja pala na približno 160 MW.

Zbog toga su se finansijski rezultati dodatno pogoršali: RiTE Ugljevik zabeležio je gubitak od oko 14 miliona evra u 2025. godini i dodatnih 18 miliona evra tokom prvog kvartala 2026.

Regulisane cene ispod troškova i teret ulaganja

Problemi nisu ograničeni samo na jednu elektranu. Elektroprivreda Bosne i Hercegovine (EPBiH) suočava se sa finansijskim opterećenjem održavanja zastarelih termoenergetskih kapaciteta uz regulisane cene električne energije koje su ispod stvarnih troškova proizvodnje.

Od 2024. godine kompanija je investirala oko 92 miliona evra u termoelektrane, nakon dodatnih ulaganja od oko 72 miliona evra u periodu od 2015. do 2023. godine. Finansijska analiza korigovala je ranije prijavljeni gubitak kompanije iz 2023. godine sa procenjenih 28,2 miliona evra na čak 169,5 miliona evra. Rudnici uglja unutar sistema akumulirali su ukupne gubitke od približno 540 miliona evra.

U takvim okolnostima slaba proizvodnja uglja, regulisane tarife i sve veća zavisnost od kupovine električne energije na tržištu nastavljaju da ugrožavaju finansijsku stabilnost kompanije i njenu sposobnost da finansira energetsku tranziciju.

Kreditiranje pokazuje oprez tržišta prema ugljenom sektoru

I uslovi finansiranja odražavaju rastuću zabrinutost tržišta za dugoročnu održivost sektora. RiTE Gacko obezbedio je kredite u iznosu od 11,3 miliona evra uz državnu garanciju: fiksna kamatna stopa iznosila je 6,9%, uz naknadu za obradu kredita od oko 330.000 evra (što odgovara gotovo jednoj trećini procenta navedenog iznosa).

Iako državna garancija smanjuje kreditni rizik za zajmodavca, troškovi finansiranja ostali su relativno visoki. To ukazuje na to da investitori i dalje procenjuju rizike povezane sa upravljanjem sektorom, operativnim performansama i realizacijom projekata u okviru ugljenog portfolija BiH.

Obnovljivi izvori rastu brže nego što CBAM već menja pravila igre

Istovremeno, BiH nastavlja razvoj mogućnosti ulaganja u čistiju energiju. Razvojna banka Federacije Bosne i Hercegovine pokrenula je program zelenog finansiranja vredan 7,9 miliona evra namenjen malim i srednjim preduzećima: krediti imaju ročnost do deset godina uz fiksnu kamatnu stopu od 2,5% i naknadu za obradu od svega 0,5%.

Povećanje izvoznog potencijala već se oslanja na rast obnovljivih izvora uz povoljnije hidrološke uslove. Međutim, postepena primena Mehanizma EU za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) očekuje se da će smanjiti konkurentnost izvoza električne energije sa visokim emisijama ka Evropskoj uniji—osim ako proizvođači ne mogu jasno dokazati niže emisije i poreklo električne energije iz obnovljivih izvora.

Balans između sigurnosti snabdevanja i dekarbonizacije

U narednom periodu BiH će morati da pronađe ravnotežu između energetske sigurnosti i dugoročne dekarbonizacije kroz dve komplementarne strategije. Prva zahteva sveobuhvatan program oporavka rada rudnika uglja i termoelektrana uz transparentne odluke o tome koji kapaciteti treba modernizovati a koji postepeno ugasiti.

Druga strategija mora uključiti razvoj bankarski prihvatljivog portfolija investicija u obnovljive izvore energije: vetroelektrane i solarne elektrane, revitalizaciju hidroelektrana te baterijska skladišta i modernizaciju elektroenergetske mreže. Bez unapređenja postojećih termo kapaciteta pouzdanost sistema mogla bi da se pogorša pre nego što nova zamenska proizvodnja postane dostupna; istovremeno, odlaganje ulaganja u modernu niskougljeničnu infrastrukturu nosi rizik usmeravanja javnih resursa ka zastarelim postrojenjima čiji troškovi održavanja i ugljenične obaveze rastu brže od njihove dugoročne ekonomske vrednosti.