ACER: Ograničenja prekograničnog kapaciteta hrane skokove cena struje u jugoistočnoj Evropi

Kriza cena električne energije u jugoistočnoj Evropi više se ne može svesti na privremene troškove goriva ili ekstremne vremenske prilike. U proceni za 2026. godinu, ACER navodi da je razlika u cenama između tržišta jugoistočne i centralne Evrope opstala tokom cele 2025. godine i početkom 2026, što upućuje na dublje probleme u fleksibilnosti sistema, načinu korišćenja mreže i stepenu regionalne integracije.

Letnji šokovi iz 2024. otkrivaju manjak fleksibilnosti

Regulator analizira ekstremne letnje uslove iz 2024. godine, kada su prosečne vršne cene električne energije na pogođenim tržištima jugoistočne Evrope dostizale oko 350 evra po MWh. Najveći pritisak se pojavljivao nakon zalaska sunca: solarna proizvodnja je brzo opadala, dok je potražnja ostajala visoka. ACER ističe da region nije imao dovoljno fleksibilnih kapaciteta da nadomesti gubitak solarne proizvodnje.

Istovremeno, ograničen uvozni kapacitet — uključujući ograničenja povezana sa planiranim radovima na mreži — sprečavao je da se jeftinija električna energija iz centralne Evrope iskoristi u meri koja bi mogla ublažiti nestašicu.

Koliko su prekogranična ograničenja mogla doprineti volatilnosti

ACER procenjuje da je moguće izbeći 147 najizraženijih skokova cena da je bio ispunjen zahtev EU prema kojem najmanje 70% relevantnog prenosnog kapaciteta mora biti dostupno za prekograničnu trgovinu. Regulator naglašava da to ne znači da svaki dalekovod mora stalno raditi sa 70% fizičkog termičkog kapaciteta, jer metodologija uzima u obzir sigurnosne margine i vanredne situacije.

Ipak, nalaz pokazuje kako domaća zagušenja i nedovoljno koordinisane operativne odluke mogu ostaviti premalo prenosnog kapaciteta dostupnog integrisanom tržištu električne energije.

Zašto bilateralni podaci nisu dovoljni: flow-based spajanje tržišta

Obuhvaćena tržišta jugoistočne Evrope uključuju Sloveniju, Hrvatsku, Mađarsku, Rumuniju, Bugarsku i Grčku, dok Austrija i Slovačka služe kao relevantno poređenje sa centralnom Evropom. Tokovi električne energije duž ovog koridora zavise od kvarova i ograničenja na mreži koja se mogu pojaviti daleko od nacionalne granice na kojoj se prenosni kapacitet dodeljuje.

Zbog toga ACER ukazuje na važnost flow-based spajanja tržišta i jače regionalne koordinacije: bilateralni podaci o kapacitetu ne mogu u potpunosti da opišu ponašanje složene i međusobno povezane elektroenergetske mreže.

Šta regulator traži: planiranje isključenja, korektivne mere i dinamički kapacitet

ACER poziva na bolje planiranje isključenja mrežnih elemenata, širu primenu korektivnih mera i bržu realizaciju investicija sa najvećim uticajem na mrežu. Regulator takođe traži potpunu primenu flow-based spajanja tržišta.

U širem paketu preporuka navodi se i veća primena tehnologija za unapređenje mreže, uključujući dinamičko određivanje kapaciteta dalekovoda. Prema ACER-u, pod povoljnim uslovima to može povećati raspoloživi prenosni kapacitet na pojedinim opterećenim elementima mreže za više od 50%.

Interkonekcije nisu dovoljne bez otpornosti sistema

Ipak, ACER upozorava da snažnije interkonekcije same po sebi neće rešiti problem večernjeg snabdevanja u regionu. Ako više zemalja jugoistočne Evrope istovremeno doživi pad solarne proizvodnje nakon zalaska sunca, susedna tržišta mogu pokušati da povećaju uvoz električne energije upravo u tom trenutku.

Zato su skladištenje energije, upravljanje potrošnjom, fleksibilna hidroenergija i brzo pokretljivi proizvodni kapaciteti ključni elementi otpornog regionalnog sistema. Prekogranična trgovina može smanjiti cenu nestašice kroz udruživanje raspoloživih resursa, ali ne može stvoriti višak električne energije kada ceo region istovremeno ostaje bez dovoljnih količina.

Posledice po investitore i industriju: volatilnost menja vrednost imovine

Komercijalne posledice su značajne. Trajna razlika u cenama otvara mogućnosti za baterijska skladišta i trgovce električnom energijom, ali istovremeno povećava troškove energetski intenzivnoj industriji i slabi očekivanje da će širenje obnovljivih izvora automatski dovesti do jeftinije električne energije.

ACER takođe ukazuje da se menja relativna vrednost proizvodnih i fleksibilnih kapaciteta: megavat fleksibilnog kapaciteta smešten blizu zagušene granice ili unutar ograničenog tržišta potencijalno može vredeti više nego isti megavat u području bez mrežnih ograničenja.

Pomeranje fokusa sa novih dalekovoda ka operativnoj efikasnosti

Nalazi ACER-a pomeraju fokus političke rasprave sa ideje jednostavnog proširenja mreže novim dalekovodima ka efikasnijem korišćenju postojeće infrastrukture. Jugoistočna Evropa treba bolje da koordinira radove i isključenja na mreži te doslednije primenjuje zajednička tržišna pravila.

Operativne reforme i dodatna fleksibilnost mogli bi doneti neke od najbržih smanjenja volatilnosti cena dok se razvijaju veće interkonekcije i nova mrežna infrastruktura.

Na kraju, problem cena električne energije sve više postaje izazov dizajna tržišta i fleksibilnosti — jednako kao što je izazov proizvodnje. Prevazilaženje tog problema zahtevaće da jugoistočna Evropa posmatra svoj elektroenergetski sistem kao integrisano regionalno tržište umesto kao skup nacionalnih elektroenergetskih mreža.