U junu 2026. proizvodnja struje u Severnoj Makedoniji pala 13,2% uprkos rastu hidroenergije

Proizvodnja električne energije u Severnoj Makedoniji zabeležila je pad u junu 2026. godine, što investitore i učesnike na tržištu ponovo vraća na pitanje koliko stabilan može biti bilans kada se proizvodni miks oslanja na promenljive izvore. Ukupna domaća proizvodnja iznosila je 408.045 MWh, odnosno 13,2% manje nego u istom mesecu prethodne godine.

Potrošnja pokrivena domaćom proizvodnjom, ali uz promene u miksu

Ukupna potrošnja električne energije dostigla je 446.814 MWh. Prema podacima Državnog zavoda za statistiku, domaća proizvodnja pokrila je 91,3% potražnje, ostavljajući deo bilansa zavisnim od spoljnotrgovinskih tokova.

Termoelektrane su proizvele 131.405 MWh (32,2% ukupne proizvodnje), ali je njihov učinak bio 23,6% manji nego u junu 2025. godine. Suprotno tome, hidroelektrane su zabeležile rast: proizvodnja iz hidroenergije dostigla je 99.639 MWh (24,4% ukupne proizvodnje), što predstavlja povećanje od 36% na godišnjem nivou.

Solar ostaje najveći izvor, ali sa padom na godišnjem nivou

Vetroelektrane su proizvele 14.010 MWh, uz pad od 13,4%. Solarne elektrane — uključujući prosumere — proizvele su 159.796 MWh i ostale najveći pojedinačni izvor električne energije u zemlji sa udjelom od 39,2%, iako je proizvodnja bila 12,2% niža nego godinu dana ranije.

Uvoz smanjen, ali izvoz još više pada

Spoljnotrgovinski tokovi pokazali su jasne razlike po smeru: uvoz električne energije smanjen je na 99.906 MWh (sa 113.250 MWh u junu 2025). Izvoz je zabeležio još izraženiji pad — na 61.137 MWh sa 102.494 MWh godinu dana ranije.

Šta to znači za kratkoročni bilans

Podaci ukazuju na proizvodni miks Severne Makedonije koji sve više zavisi od promenljivosti solarne i hidroenergije. Iako je tokom juna domaća proizvodnja pokrila najveći deo potrošnje, slabiji učinak termoelektrana i pojedinih obnovljivih izvora ostavio je sistem zavisnim od uvoza za deo ukupnog bilansa.

Promene u hidrološkim uslovima, solarnoj proizvodnji i raspoloživosti termoelektrana ostaju ključni faktori za kratkoročni elektroenergetski bilans zemlje.