Rumunija: rast varijabilnih obnovljivih izvora nije sprečio visoke veleprodajne cene struje

Rumunski podaci za 34. nedelju ponovo dovode u pitanje jednostavno tumačenje da veći obim proizvodnje iz obnovljivih izvora automatski vodi ka nižim veleprodajnim cenama. Iako je proizvodnja iz varijabilnih izvora porasla, tržište dan-unapred ostalo je izloženo jednom od najviših nivoa cena u jugoistočnoj Evropi, dok je hidroenergetski bilans oslabio, a proizvodnja iz termoelektrana naglo porasla.

Varijabilni OIE su rasli, ali se ostatak miksa pomerio ka skupljim kapacitetima

Proizvodnja električne energije iz varijabilnih obnovljivih izvora u Rumuniji povećana je za 37,8% u odnosu na 30. nedelju, što predstavlja jedan od najvećih zabeleženih skokova među posmatranim tržištima. Posmatrano izolovano, ovakav rast mogao bi da sugeriše ublažavanje pritiska na veleprodajne cene.

Međutim, kretanja u ostatku proizvodnog miksa išla su u suprotnom smeru. Proizvodnja hidroelektrana smanjena je za 22,66%, dok je proizvodnja iz termoelektrana povećana za 45,86%. Istovremeno, neto uvoz električne energije smanjen je za 55,63%, što ukazuje da je domaći elektroenergetski sistem pokrivao veći deo potreba sopstvenom proizvodnjom.

Cene na tržištu dan-unapred ostale visoke uprkos rastu obnovljivih izvora

Prosečna cena električne energije na rumunskom tržištu dan-unapred u 34. nedelji dostigla je 152,54 evra/MWh, što predstavlja rast od 6,6% u odnosu na prethodnu nedelju. Zatezanje tržišnih uslova nastavilo se i nakon posmatrane nedelje: cena dan-unapred dostigla je 186,50 evra/MWh 26. avgusta, pri čemu je to bila najviša vrednost među tržištima jugoistočne Evrope za taj dan.

Zašto obim nije dovoljan: vreme proizvodnje i fleksibilnost sistema presudni

Ovaj primer pokazuje da ukupni obim proizvodnje iz obnovljivih izvora ne može sam da objasni kretanje tržišnih cena. Proizvodnja iz vetra i solarnih elektrana može rasti istovremeno kada fleksibilna hidroproizvodnja slabi tokom određenih sati—što povećava zavisnost sistema od skupljih termoenergetskih kapaciteta.

Struktura miksa dodatno pojašnjava mehanizam: megavat-sat proizveden iz solarnih elektrana oko sredine dana nema istu sistemsku vrednost kao megavat-sat hidroenergije dostupan tokom večernjeg vršnog opterećenja. Drugim rečima, vrednost energije zavisi i od toga kada se proizvodi i koliko sistem može da se prilagodi promenama potražnje.

Smanjen neto uvoz pomaže sigurnosti snabdevanja, ali ne uklanja cenovni rizik

Rumunija je značajno smanjila neto uvoz električne energije. Sa stanovišta sigurnosti snabdevanja to može biti pozitivno, ali istovremeno znači da je veći deo potreba sistema morao biti pokriven domaćom proizvodnjom—uključujući skuplje termoenergetske kapacitete kada susedna tržišta nisu mogla ili nisu bila ekonomski spremna da obezbede dovoljno električne energije.

Upozorenje protiv pogrešnih zaključaka o cenama

Zbog svega navedenog, 34. nedelja predstavlja važno upozorenje protiv tumačenja rasta proizvodnje iz obnovljivih izvora kao automatskog signala nižih veleprodajnih cena. Količina proizvedene energije jeste važna stavka, ali su podjednako relevantni vreme proizvodnje, fleksibilnost sistema, raspoloživost hidroelektrana i trošak granične termoenergetske jedinice.

Rumunsko tržište tako jasno pokazuje da snažan rast ukupne proizvodnje iz obnovljivih izvora ne garantuje niže cene kada se promena koncentriše u satima sa manjom tržišnom vrednošću i kada opadne dostupnost fleksibilnih kapaciteta—usled čega sistem može ostati izložen visokim cenama čak i uz poboljšan bilans varijabilnih izvora.