Mađarski Pakš II mogao bi kasniti do 2035. godine, čime se produžava jaz u zameni nuklearnih kapaciteta

Mađarsko proširenje nuklearne elektrane Pakš II, koje predviđa dodatnih 2,4 GW kroz izgradnju dva reaktora VVER-1200, moglo bi biti odloženo do 2035. godine. Takav pomeraj direktno utiče na dinamiku zamene postojećih nuklearnih kapaciteta i povećava rizik da se period tranzicije između starog i novog postrojenja suviše približi planiranom gašenju reaktora.

Postojeća flota i planirano gašenje

Pakš danas čini četiri reaktora iz sovjetskog perioda, ukupne snage oko 2 GW. Prema navodima iz izvornog teksta, njihovo gašenje trebalo bi da započne u periodu između 2032. i 2037. godine.

Šta kaže interni raspored za Pakš II

Pakš II je zamišljen kao zamena i proširenje postojećih kapaciteta izgradnjom dva reaktora tipa VVER-1200 ukupne snage 2,4 GW. U internom građevinskom rasporedu kompanije Rosatom navedenom u izveštaju, privremeno prihvatanje šestog bloka predviđeno je za 30. decembar 2034. godine. Pošto bi komercijalni rad usledio nakon te faze, završetak projekta mogao bi biti pomeren u 2035. godinu.

To je kasnije od ranijih najava mađarske vlade, prema kojima su reaktori mogli biti završeni tokom 2031. i 2032. godine.

Probijanje rokova i status radova

Prema informacijama iz izvornog teksta, projekat je već probio ranije rokove: prvi beton za peti blok, koji je prvobitno bio očekivan u martu 2025. godine, izliven je u februaru 2026. godine. Prvi beton za šesti blok planiran je za septembar 2026.

Rosatom je saopštio da se izgradnja odvija prema rasporedu dogovorenom sa Mađarskom, ali nije javno naveo čvrst datum puštanja reaktora u komercijalni rad. Takođe se navodi da su radovi na temeljima petog bloka završeni oko 80% i da se očekuje okončanje do kraja godine.

Zašto kašnjenje menja finansijski i operativni rizik

Dodatna odlaganja povećala bi rizik od perioda u kojem bi postojeći reaktori u Paksu počeli da se gase pre nego što Pakš II bude u potpunosti operativan. U tom slučaju otvaraju se dugoročna pitanja o zamenskim kapacitetima, mogućem uvozu električne energije i sigurnosti snabdevanja.

Kako se rokovi pomeraju, investitori i energetske vlasti suočavaju se sa većom neizvesnošću oko vremena kada će novi nuklearni kapacitet moći da preuzme ulogu starijih blokova—što može imati posledice po planiranje proizvodnje i troškove obezbeđenja struje tokom tranzicije.