Bosna i Hercegovina traži finansiranje za vetar i modernizaciju mreže: test spremnosti za bržu diverzifikaciju

Bosna i Hercegovina ubrzava pripreme za investicije koje bi trebalo da spoje dve ključne tačke energetske tranzicije: dodavanje novih proizvodnih kapaciteta iz vetra i jačanje distributivne mreže koja sve češće postaje ograničenje za razvoj obnovljivih izvora. U praksi, to znači da se problem više ne posmatra samo kao pitanje „koliko“ energije može da se proizvede, već i kao pitanje „kako“ će sistem moći da je primi i isporuči.

KfW kredit za vetroelektranu Poklečani

Savet ministara odobrio je predlog kredita KfW-a od 65 miliona evra za vetroelektranu Poklečani, snage 132 MW. Projekat razvija Elektroprivreda HZHB, a planirano je da obuhvati 20 vetroturbina uz očekivanu godišnju proizvodnju od oko 437 GWh.

Važno je naglasiti da oba predloga finansiranja još zahtevaju dodatna odobrenja i ne treba ih tretirati kao zaključen aranžman.

EBRD kredit za rekonstrukciju distributivne mreže

Paralelno, razmatra se odvojeni predlog kredita EBRD-a od 38 miliona evra namenjen rekonstrukciji oko 700 km srednjenaponske i 1.000 km niskonaponske mreže kojom upravlja Elektrodistribucija Elektrokrajina. Cilj je povećanje kapaciteta mreže za priključenje novih proizvođača, uz istovremeno smanjenje gubitaka i poboljšanje pouzdanosti snabdevanja.

Zašto kombinacija proizvodnje i mreže dobija na značaju

U Bosni se razvoj obnovljivih izvora sve više pretvara u pitanje koje prevazilazi samu izgradnju elektrana. Zemlja se istorijski u velikoj meri oslanja na hidroenergiju i ugalj, što može obezbediti izvozne viškove u povoljnim godinama, ali istovremeno stvara ranjivost kada su padavine slabe ili kada termoenergetski kapaciteti imaju neplanirane ispade.

Vetar uvodi drugačiji proizvodni profil, dok modernizacija distributivne mreže rešava drugi deo tranzicionog izazova: kako povezati rastuće količine distribuiranih izvora bez preopterećenja infrastrukture koja je prvobitno projektovana prvenstveno za jednosmerne tokove električne energije. U tom kontekstu, rekonstrukcija približno 1.700 km distributivne infrastrukture treba da omogući priključenje novih projekata bez „uskih grla“ na lokalnom nivou.

Diverzifikacija portfolija pod pritiskom hidrološke volatilnosti

Uloga Poklečanija posebno je važna jer bi taj projekat povećao instalirani proizvodni kapacitet Elektroprivrede HZHB za približno 14,6%, a godišnju proizvodnju za oko 20%. Time bi se značajno doprinelo diverzifikaciji portfolija koji je u velikoj meri izložen hidrološkim prilikama.

Ipak, najnovija odobrenja su samo korak napred: pravi test ostaje zatvaranje finansijske konstrukcije i fizička realizacija projekata. Bosna i Hercegovina se pritom i dalje suočava sa preprekama u oblastima dozvola, politike i finansiranja, zbog čega su mnogi ranije najavljeni projekti obnovljivih izvora do faze izgradnje dolazili tek nakon više godina.

Šta investitori mogu da iščitaju iz naredne faze

Za investitore i tržište poruka je jasna: proizvodni kapaciteti i mrežna infrastruktura više ne mogu da se planiraju odvojeno. Ako finansiranje bude finalizovano i projekti sprovedeni kako je planirano, kombinacija vetra na strani proizvodnje i modernizacije na strani mreže mogla bi da smanji rizik zastoja koji nastaje kada sistem ne može da apsorbuje novu energiju. Istovremeno, tempo realizacije će ostati ključan pokazatelj koliko brzo zemlja može pretvoriti pripremljene projekte u operativne rezultate.