Hladni talas podiže spot cene struje u Mađarskoj i JIE, dok se regionalna tržišta i dalje razdvajaju

Hladni talas je u utorak pojačao napetost na tržištu električne energije u Mađarskoj i jugoistočnoj Evropi, podigavši spot cene na dan-unapred dok se regionalne razlike između država dodatno produbljuju. Za investitore i učesnike na tržištu to je važno jer pokazuje koliko brzo promena potražnje i prekogranične ponude može da preusmeri cenu—ali i koliko brzo terminski deo krive može da signalizira očekivanje normalizacije.

Mađarska prednjači: rast cena zbog hladnijeg vremena i slabije proizvodnje

Na HUPX-u, cena bazne električne energije za dan unapred porasla je za 45,20 evra, na 233,90 evra/MWh, što je bio najviši nivo među posmatranim tržištima. Rumunija je pratila trend sa cenom od 231,74 evra/MWh (rast od 48,50 evra), dok su Hrvatska i Slovenija zabeležile još izraženije skokove—za 69,40 evra odnosno 75,30 evra—na 225,27 evra/MWh i 223,46 evra/MWh.

Rast cena se poklopio sa regionalnim padom temperature od oko 5 stepeni Celzijusa i povećanjem prognozirane potrošnje za 952 MW, na 29.382 MW. Istovremeno je očekivana proizvodnja iz solarnih elektrana smanjena za 207 MW (na 4.957 MW), a proizvodnja iz vetra pala za 213 MW (na 2.266 MW). Drugim rečima, hladnije vreme je povećalo potrošnju baš u trenutku kada su ključni obnovljivi izvori davali manje.

Manji tokovi iz Austrije i Slovačke zatežu ponudu

Dodatni pritisak došao je kroz prekograničnu ponudu: količina električne energije koja stiže iz Austrije i Slovačke naglo je smanjena. Uvoz u Mađarsku i susedna tržišta jugoistočne Evrope pao je za 1.425 MW, na 1.502 MW. Ukupan regionalni neto uvoz smanjen je nešto umerenije—za 306 MW, na 1.684 MW—delimično zato što su tokovi iz Italije promenjeni za više od 1 GW u odnosu na prethodni dan.

Regionalna fragmentacija ostaje vidljiva: diskonti prema Mađarskoj

Iako su cene rasle širom regiona, razlike nisu nestale. Nemačka je zabeležila snažan rast: cena električne energije za dan unapred porasla je za 129,60 evra, na 226,18 evra/MWh. Time je gotovo eliminisana nedavna premija Mađarske u odnosu na nemačko tržište—HU-DE razlika svedena je na 7,73 evra/MWh (sa 92,10 evra/MWh dan ranije).

Na istočnom delu jugoistočne Evrope cene su ostale visoke, ali niže nego u Mađarskoj: Bugarska je trgovanje završila na 211,73 evra/MWh, a Grčka na 211,76 evra/MWh—oko 22 evra/MWh diskonta u odnosu na HUPX. Diskont Rumunije bio je znatno manji (2,16 evra/MWh), što ukazuje na zategnutije uslove u mađarsko-rumunskom povezanom području.

Na Zapadnom Balkanu cene su bile znatno niže: Srbija (SEEPEX) porasla je za 30,10 evra na 177,82 evra/MWh (56,08 evra ispod Mađarske). Albanija je dostigla 180,83 evra/MWh; Crna Gora pala je na 161,31 evra/MWh; a Severna Makedonija zabeležila najnižu cenu u posmatranom regionu—151,10 evra/MWh.

Razlika između Mađarske i Severne Makedonije povećana je na gotovo 83 evra/MWh. To sugeriše nastavak fragmentacije tržišta jugoistočne Evrope uprkos opštem rastu potrošnje.

Terminska kriva ne prati spot skok: trgovci vide šok kao kratkoročan

Skok spot cena nije se u potpunosti preneo na terminska tržišta. Mađarski ugovor za 40. nedelju pojeftinio je za 14 evra (na 183,50 evra/MWh), ugovor za 41. nedelju pao je na 197 evra/MWh (bez dodatnog navedenog iznosa promene), dok je oktobarski ugovor pao za još jedan korak—za ukupno navedeno pojeftinjenje od oko?—do nivoa od 198 evra/MWh (navedeno kao pad od pojeftinjenja od “10” uz vrednost). Kalendarski ugovor za mađarski sistem za celu 2026. godinu pojeftinio je za 4 evra na 149,50 evra/MWh.

Cene energenata takođe su oslabile: austrijski CEGH gas pojeftinio je za 3,50 evra na 76,45 evra/MWh; gas u Grčkoj pao je za 2,90 evra na 57,14 evra/MWh. Oktobarski gasni ugovor i gasni ugovor za četvrti kvartal oba su pojeftinili za po navedeni iznos od po?—6,50 evra—na nivo od po?; oba su završila tačno kako stoji: oktobarski/gasni ugovor Q4 “oba” su pala na po navedenu vrednost od 74,50? U tekstu stoji da su oba pala “za ukupno” do “74,50”. EU dozvole za emisije CO₂ blago su pale na 86,59 evra po toni; cena uglja za oktobar pala je na 134,50 dolara po toni.

Kombinacija nižih cena goriva i pada terminskih cena električne energije ukazuje da trgovci uticaj utorkovog rasta spot cena uglavnom tumače kao kratkoročni šok izazvan vremenskim uslovima i prekograničnom ponudom. Prema proceni iz teksta rizik ostaje koncentrisan naročito tokom večernjih sati: hladnija potrošnja uz manju proizvodnju iz solarnih elektrana i ograničen pristup relativno povoljnijem uvozu iz centralne Evrope mogli bi ponovo povećati premiju Mađarske i severnih tržišta jugoistočne Evrope.