Srbija i Mađarska: popust Srbije prema Mađarskoj gotovo nestao nakon skoka cena na SEEPEX-u

Brzo približavanje cena električne energije u Srbiji i Mađarskoj pokazuje koliko regionalne trgovinske prilike mogu da se preokrenu u kratkom roku. Nakon ranijeg razmaka od više od 40 evra/MWh, razlika između dva tržišta svedena je na samo 2,99 evra/MWh, jer je cena na SEEPEX-u porasla, dok je na mađarskom HUPX-u zabeležen pad.

Od razlike od 41 evro/MWh do gotovo izjednačavanja

Na berzi SEEPEX cena je porasla na 195,99 evra/MWh. Istovremeno, na mađarskom HUPX-u cena je pala na 198,98 evra/MWh, čime je popust Srbije praktično nestao. Samo dva dana ranije, električna energija u Srbiji trgovala se po ceni oko 41 evro/MWh nižoj nego u Mađarskoj.

Šta stoji iza skoka: skuplji sati van vršnog opterećenja

Cena na SEEPEX-u porasla je za oko 18,2 evra/MWh za isporuku 23. septembra. Prema informacijama iz teksta, rast su posebno pokrenuli skuplji sati van vršnog opterećenja: prosečna cena električne energije u Srbiji u periodima van vršnog opterećenja dostigla je oko 211,8 evra/MWh, čak i dok je cena u periodu vršnog opterećenja beležila pad.

Tekst naglašava da je takva struktura cena neuobičajena. Uobičajeno je da energija van vršnog opterećenja bude jeftinija od cene tokom najveće potrošnje, ali ograničenja ponude tokom noći ili u ranim jutarnjim satima mogu preokrenuti taj odnos.

Komercijalni prostor se brzo zatvara

Razlika između cena Srbije i Mađarske komercijalno je značajna jer su tržišta direktno povezana, a HUPX se navodi kao jedan od glavnih regionalnih pokazatelja cena za trgovce u Srbiji. Kada se električna energija u Srbiji trguje znatno niže nego u Mađarskoj, raspoloživi prekogranični kapacitet može da omogući vrednost kroz izvoz. Međutim, kada razlika padne na svega nekoliko evra po megavat-satu, veliki deo mogućnosti nestaje nakon troškova prenosa i troškova trgovanja.

U tekstu se dodatno ističe da ovo približavanje cena dovodi u pitanje pretpostavku da će Srbija sistematski trgovati po nižim cenama od tržišta EU. Iako Srbija raspolaže značajnim kapacitetima termoelektrana na ugalj i hidroelektrana, uz brzo rastuće kapacitete vetroelektrana i solarnih elektrana, njen elektroenergetski bilans može se brzo menjati zbog dostupnosti proizvodnje iz različitih izvora, hidroloških uslova i potrošnje.

Volatilnost kao pravilo: fleksibilnost postaje ključ

Mađarska takođe podleže sličnoj volatilnosti. Tekst navodi više od 8 GW solarnih kapaciteta koji stvaraju velike viškove tokom dana, ali uz ograničenu fleksibilnost u večernjim satima. Takav profil može dovesti do velikih dnevnih razlika u cenama — a zatim do gotovo potpunog izjednačavanja već narednog dana.

Zbog toga se naglašava značaj fleksibilnih energetskih kapaciteta: baterijski sistemi, hidroakumulacije i prekogranični trgovački portfelji mogu da reaguju na promene u satnim i geografskim razlikama cena. Istovremeno, tradicionalne strategije zasnovane na baznoj proizvodnji postaju manje efikasne kada se odnosi između cena menjaju tako brzo.

Spajanje tržišta do 2028: efikasnije povezivanje, ali ne i nestanak zagušenja

Srbija teži dubljoj integraciji sa evropskim tržištem električne energije i planira spajanje tržišta oko 2028. godine. Spajanje bi trebalo da omogući efikasnije upravljanje prekograničnim kapacitetima i smanji deo trajnih razlika u cenama. Ipak, tekst naglašava da to neće eliminisati nestašice niti zagušenja mreže.

Čak i među međusobno spregnutim evropskim tržištima cene mogu značajno da variraju kada je prenosni kapacitet potpuno iskorišćen. U tom smislu, događaji vezani za period od 23. septembra predstavljaju svojevrsnu ilustraciju budućeg integrisanijeg okruženja: Srbija i Mađarska praktično trguju po istoj baznoj ceni nakon što ih je samo dva dana ranije delila razlika veća od 40 evra/MWh.

Za trgovce poruka iz teksta je jasna: na sve volatilnijim tržištima jugoistočne Evrope geografska prednost zasnovana na razlici cena može nestati gotovo jednako brzo kao i prednost koja se oslanja na razlike između pojedinačnih sati.