Cene struje u jugoistočnoj Evropi iznad 200 evra/MWh zbog pada vetra i većeg uvoza

Cene električne energije na tržištu za dan unapred u jugoistočnoj Evropi ostale su povišene 25. septembra, iznad nivoa od 200 evra/MWh na većini berzi u regionu. Ključni razlog bio je nagli pad proizvodnje iz vetra, koji je dodatno zategao regionalni bilans i povećao zavisnost od uvoza, čak i dok se razlika između cena u Mađarskoj i Nemačkoj vidljivo smanjila.

Gde su cene bile najviše, a gde najniže

Albanija je zabeležila najvišu cenu od 223,92 evra/MWh. Slede Rumunija sa 219,85 evra/MWh i Mađarska sa 219,62 evra/MWh. Bugarska je imala cenu od 216,50 evra/MWh, Grčka 213,62 evra/MWh, Severna Makedonija 211,32 evra/MWh, Srbija 207,90 evra/MWh i Hrvatska 205,84 evra/MWh. Crna Gora je ostala ispod regionalnog nivoa sa cenom od 190,98 evra/MWh.

Neujednačena dnevna kretanja

Dnevne promene cena nisu bile uniformne. HUPX (Mađarska) je pao za 19,70 evra/MWh, a Rumunija za 12,70 evra/MWh. Nasuprot tome, Grčka je zabeležila skok od 38 evra/MWh. Srbija je poskupela za 20,20 evra/MWh, Severna Makedonija za 15 evra/MWh i Albanija za 13 evra/MWh.

Pogoršanje bilansa: manje vetra i veći neto uvoz

Tržišni pritisak tog dana prvenstveno je proistekao iz pogoršanja regionalnog bilansa proizvodnje električne energije. Potrošnja električne energije u Mađarskoj i jugoistočnoj Evropi porasla je na oko 29,94 GW, dok je proizvodnja smanjena za više od 1,2 GW u odnosu na prethodni dan. Kao posledica toga neto uvoz je povećan za 886 MW na 3,57 GW; pritom je uvoz iz centralnoevropskog jezgra porastao za više od 500 MW na 2,73 GW.

Pad proizvodnje iz vetroelektrana bio je glavni faktor pogoršanja bilansa: regionalna proizvodnja iz vetroelektrana pala je za gotovo 1,6 GW na 2,14 GW—što predstavlja pad veći od 40% u jednom danu. Proizvodnja iz solarnih elektrana takođe se smanjila na oko 5,27 GW.

Iako je proizvodnja iz dispečabilnih elektrana porasla, nije uspela da potpuno nadoknadi gubitak iz obnovljivih izvora. Proizvodnja iz gasnih elektrana porasla je za oko 330 MW na 4,43 GW; hidroproizvodnja je povećana za oko 210 MW na 3,72 GW. Proizvodnja iz uglja ostala je gotovo nepromenjena, dok je nuklearna proizvodnja bila uglavnom stabilna.

Smanjena mađarska premija prema Nemačkoj nije uklonila potrebu za uvozom

Do zatezanja bilansa došlo uprkos značajnom smanjenju razlike između cena u Mađarskoj i Nemačkoj. Cena električne energije za dan unapred u Nemačkoj porasla je na oko 176,63 evra/MWh dok je HUPX pao na 219,62 evra/MWh. Time je mađarska premija smanjena na oko 43 evra/MWh sa više od 100 evra/MWh dan ranije.

Smanjenje te razlike umanjilo je neposredan podsticaj trgovini usmerenoj od zapada ka istoku—ali nije uklonilo fizičku potrebu jugoistočne Evrope da povećava uvoz.

Strukturni deficiti po državama pojačali kratkoročnu napetost

Mađarska ostaje strukturno u deficitu: potrošnja joj je oko 4,74 GW naspram domaće proizvodnje približno 3,39 GW. To se pretvorilo u neto uvoz od oko 1,35 GW. Istovremeno, Mađarska ostaje i uvozno tržište i važna tranzitna tačka za regionalne tokove električne energije.

Rumunija je zabeležila jedan od najvećih nacionalnih deficita: potrošnja joj se kretala oko 5,70 GW dok je proizvodnja pala na 4,13 GW. Neto uvoz povećan je na oko 1,57 GW—sa nešto manje od jednog gigavata dan ranije—što drži rumunsko tržište OPCOM-a blizu HUPX-a; razlika između dva tržišta bila je svega oko 0,23 evra/MWh.

Grčka se takođe naglo okrenula ka uvozu: sistem se sa prosečne neto izvozne pozicije od oko 452 MW preusmerio na neto uvoz približno228 MW. Proizvodnja se smanjila za gotovo800 MW na oko5 ,14 GW. Zategnutiji bilans poklopio se sa najvećim dnevnim rastom cene u regionu pa je cena na HENEX-u dostigla213 ,62 evra/MWh.

Srbija ostaje neto uvoznik ali uz poboljšanje fizičkog bilansa: potrošnja raste na oko3 ,48 GW dok proizvodnja skače na približno2 ,95 GW. Prosečan neto uvoz time se smanjuje na531 MW sa628 MW prethodnog dana; uprkos tome cena na SEEPEX-u porasla je na207 ,90 evra/MWh (oko11 ,70 evra/MWh niža od HUPX-a), pa Srbija ostaje skuplja/jeftinija? U tekstu stoji da Srbija ostaje „jeftinija“ od Mađarske.

Bugarska ostaje jedan od važnijih izvoznika regiona uprkos padu viška: njen prosečan izvoz naglo se smanjio na oko706 MW sa više od1 ,5 GW dan ranije zbog rasta domaće potrošnje i pada proizvodnje. Manji bugarski višak dodatno ograničava još jedan potencijalno lako dostupan izvor energije susednim tržištima.

Šta to znači: promenljivost obnovljivih izvora pojačava kratkoročni rizik

Trgovanje pokazalo koliko promenljivost proizvodnje iz obnovljivih izvora utiče na formiranje kratkoročnih cena električne energije u jugoistočnoj Evropi. Pad vetarske proizvodnje od gotovo1 ,6 GW bio je dovoljan da značajno poveća potrebe za prekograničnim uvozom—uprkos većoj proizvodnji iz gasnih i hidroelektrana.

S obzirom da Rumunija i Mađarska imaju velike strukturne deficite i da se Grčka ponovo oslanja na importnu poziciju (uz povremeno pogoršanje bilansa), regionalne cene ostaju osetljive na nove periode slabog vetra. Iako sužavanje razlike između mađarskog i nemačkog tržišta smanjuje jedan kanal tržišnog pritiska kroz trgovinske podsticaje, osnovni fizički bilans regiona ostaje zategnut—što investitore upućuje da očekuju nastavak volatilnosti kada obnovljivi izvori odstupaju naviše ili naniže.